Ne znam ni za jedno vreme u kome je bio baš ovoliki muk
Novinarka Olja Bećković prokomentarisala je smenu Željka Hubača, v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta, podsećajući da je on nedavno, između ostalog, govorio o tome da su zaposleni u tom sektoru, posle četiri godine uspešnog rada, “nagrađeni tako što su ove godine dobili najmanji budžet za produkciju u poslednje četiri godine”.
“Već u ponedeljak ujutru Željku Hubaču je uručen i drugi nematerijalni deo nagrade: ‘Narodno pozorište obaveštava javnost da je, na osnovu Statuta i ovlašćenja upravnika, Dejan Savić doneo odluku da prvi čovek Dramskog sektora naše najveće i jedne od najznačajnijih institucija kulture, u narednom periodu bude Jug Radivojević, ugledni i afirmisani pozorišni i filmski reditelj. Namera je da Narodno pozorište, povodom jubilarne sezone, ali i posle nje, izmeni vizuru dramskog repertoara, koji će, kao i do sada, biti okosnica umetničkog prepoznavanja nacionalne kuće’. Da li je u bilo kojim vremenima bilo gde smenjen direktor Drame čije su predstave donele pozorištu više od stotinu nagrada? Nije lako naći takav podatak. Ali nije teško naći stotine primera ljudi koji su razrešeni raznih dužnosti preko noći, bez ikakve potrebe ovlašćenih smenjivača da za to pruže bilo kakvo logično obrazloženje.’Namera je da NP izmeni vizuru dramskog repertoara’ – šta to znači? U čemu je pogrešio Hubač? Da li je kažnjena njegova vizura repertoara na kome se našao ‘Balkanski špijun’ Duška Kovačevića, ili samo ‘Balkanski špijun’ u režiji Tanje Mandić? Šta su mane Hubačeve vizure prema kojoj je u ovoj sezoni na scenu trebalo da budu postavljene ‘Nečista krv’, ‘Travnička hronika’ i ‘Pokojnik’? Šta Dejan Savić zamera Bori Stankoviću, Ivi Andriću ili Branislavu Nušiću? Ne znamo. Kao što ne znamo ni zašto je prošle nedelje smenjen direktor Muzeja Nikole Tesle. Da li je u bilo kojim vremenima bilo gde bilo moguće smenjivati ljude preko noći bez ijednog dignutog glasa kolega i esnafa? Jeste. I to je ono što zabrinjava, jer se previše dobro zna koja su to bila vremena. Ne znam ni za jedna druga u kojima je bio baš ovoliki muk. Ovoliko ćutanje može da bude posledica jedino straha za goli život. A evo, čak i ja mislim da nije dotle došlo. Ali će doći ukoliko nastavimo da ćutimo. Doći će po svakog od nas, pa i po Juga Radivojevića.”
(Blic, 17. 10. 2018. godine)
