Bezbednost države nije ugrožena, ali opstanak društva jeste

Novinar Ljubodrag Stojadinović prokomentarisao je to što su, nakon Vučićeve tvrdnje da je Ponoš špijun, “Đurić i Vulin zaključili da je Ponoš špijun”.

“Čiji? Onih generala kojima je ‘ribao’ cipele! Ekspertsko vojničko znanje dvojice škartovana pomoglo im je da zaključe kako se generalske cipele ipak ne glancaju nego ribaju. Onaj general koga zateknu kako riba cipele tuđim generalima jeste špijun. I narušava bezbednost zemlje, jer dok riba on i priča o tome, na primer da naš predsednik nije sasvim naš, a ni svoj. I to saznanje, koje je naša nacionalna tajna, ugrožava bezbednost, a njene ostatke čuvaju BIA i nacionalna avangarda. Ne izgleda li sve ovo kao sprdačina sa posrnulom Srbijom, u kojoj se krivci traže samo tamo gde ih nema. Politička policija bi morala da čuva režim od sebe samog, a državu od njenog vođe. Ali ona to ne ume, jer državne neprijatelje traži jedino tamo gde ih nema. Skoro da sam siguran da bezbednost države nije ugrožena, ali opstanak društva jeste. Kult države ovde je sveden na grupu opasnih suklata i kriminalnih grupa, koji su je zauzeli i otimaju i zagađuju sve što je nužno očuvati. Vrh države ugrožava državu, a za takav posao njima nisu potrebni špijuni. Špijuni su ona vrsta razbojničkog opravdanja za sve inventare zlodela. Ponoš je postavio savršenu dijagnozu agonije ovog društva u sintagmi: Guverner porobljene Srbije. I to je saopštio nama, postavši špijun gospodara od slame pred građanima Srbije. Da li se u njegovim rečima može naći trunka ljubavi ili mržnje prema vođi? General je sasvim ravnodušan prema tom obliku života, ali ne i prema nakaznim učincima njegove lične vladavine.”

(Peščanik, 13. 10. 2018. godine)