Fiskalni savet: Izmene penzijskog zakona mogu biti pravno osporene
Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov izjavio je da je, u skladu sa postojećom formulom, postojao prostor za povećanje penzija svim penzionerima sledeće godine za 2,5 odsto.
Uprkos tome, doneta je politička odluka da penzije manje od 32.000 budu uvećane za pet odsto, a da penzije veće od tih ne porastu. “Izmene penzijskog zakona urušavaju sisteme penzijskog osiguranja koji postoji decenijama i generacijama i potencijalno mogu biti pravno osporene”, rekao je Altiparmakov. Istakao je da je postojala budžetska mogućnost da se ispoštuje zakonska indeksacija penzija i da se sledeće godine usvoji nova i darežljivija formula. Prema rečima Altiparmakova, finansijska stabilizacija penzijskog sistema, naročito dosledno sprovođenje penzijske reforme, omogućila je da se penzije usklađuju na viši način nego što je bivša formula propisivala i da se tome pristupi 2020. godine. “Ali, to se nije desilo, pošto se Vlada opredelila da ukine formulu i uvede sistem novčanog uvećanja uz penziju. Na taj način podriva se predvidivost i integritet sistema penzijskog osiguranja, koji pretpostavlja čvrstu vezu između iznosa uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije”, izjavio je Altiparmakov. On je rekao da u Srbiji na 1,4 radnika dolazi jedan penzioner. “Imamo demografsko starenje stanovništva. Ljudi žive duže, što znači da moraju da duže rade”, konstantovao je Altiparmakov.
A predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je, govoreći o ekonomskim kretanjima u ovoj godini i preporukama za projektovanje budžeta u 2019, rekao da Srbija zbog dugogodišnjeg niskog privrednog rasta sve više zaostaje u razvoju za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Kazao je da će u budžetu Srbije za narednu godinu na raspolaganju biti dodatnih 400 do 450 miliona evra koje bi trebalo iskoristiti za povećanje javnih investicija, pre svega izgradnju puteva i pruga i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 60 odsto. Dodao je da je nedovoljan privredni rast glavna prepreka bržem povećanju životnog standarda građana. “Čak i ove godine u kojoj će se ostvariti relativno visok rast BDP, a procenjujemo da će biti 4,4 odsto, situacija nije mnogo bolja, jer je ubrzani rast posledica uticaja vanrednih okolnosti, između ostalog rasta poljoprivrede u odnosu na lošu i sušnu 2017. godinu”, rekao je Petrović.
