“U osnovi uspešne borbe protiv korupcije nalazi se pravo javnosti da zna”

Pravo javnosti da zna trebalo bi da bude zagarantovano Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nalazi se u osnovi bilo kakve ideje o uspešnoj borbi protiv korupcije.

To je juče na forumu “Zašto nam je važan slobodan pristup informacijama”, koji su USAID i “Crta” organizovali u okviru Nedelje prava javnosti da zna, kazao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. “Neprijatno je da je početak godine bio obeležen situacijom da je Srbija kao jedina evropska zemlja na crnoj listi međunarodne organizacije za sprečavanje korupcije… Zabrinjavajuće je što je revizija tog izveštaja izvršena sredinom godine i što su neke zemlje izašle sa crne liste, a Srbija nije”, rekao je Šabić, napominjući da se ne može računati na bolje rezultate, jer se za raspolaganje novcem i javnom imovinom mora polagati račun javnosti. Direktorka USAID Projekta za odgovornu vlast Džeklin Vilijams Bridžers izjavila je da je cilj tog projekta, koji traje četiri godine, da pruži podršku nacionalnim i lokalnim timovima da promovišu transparentnost. “Fokusiraćemo se na lokalne vlasti, pratićemo transparentnost u njihovom radu da bi mogli bolje da isplaniraju svoje budžete. Takođe, pomoći ćemo lokalnim vlastima da zaštite one koji budu prijavljivali određene slučajeve korupcije i netransparentan rad”, naglasila je Bridžers. Istakla je da je bez prava javnosti na informacije od javnog značaja nemoguće uspostaviti odgovornu vlast. “Odgovornost vlade je ne samo da daje odgovore kada građani to zatraže, nego i da aktivno sama deli informacije ako su od javnog značaja”, rekla je Bridžers. A Rosana Lemut Strle, bivša zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Slovenije, izjavila je da Zakon o informacijama od javnog značaja u njenoj zemlji zovu zakonom “za sve”. Ocenila je da je Nacrt novog zakona koji predložen u Srbiji komplikovan i nerazumljiv i upitala kako će ga razumeti običan građanin, ako je pisan takvim jezikom. Prema njenim rečima, ovaj zakon u Sloveniji se dosta koristi, a institucije i državni organi naročito su revnosni kada informacije traže novinari, pa iako je rok za odgovor na zahteve sedam radnih dana, nastoje da to učine i ranije.

A juče je akcija “Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?”, u okviru kampanje “Srbija do informacija”, nakon Prijepolja, Užica i Valjeva, održana i u Smederevu. Podsetimo, prva “Nedelja prava javnosti da zna” u Srbiji počela je u ponedeljak, a završava se danas, na “Međunarodni dan prava javnosti da zna”, a ulična akcija biće održana u Somboru.