Vlast tvrdi da su isključeni politički pritisci na pravosuđe, struka misli suprotno

Ustavni amandmani u oblasti pravosuđa donose se zbog građana Srbije, a ne Evropske unije, i njihov cilj je veća nezavisnost pravosuđa, ocenili su predstavnici vlasti i međunarodne zajednice na okruglom stolu o ustavnim amandmanima, dok struka nije zadovoljna ni novim nacrtom.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da se ustavne izmene donose kako bi se obezbedila nezavisnost i efikasnost sudstva. “Jedino otvoreno pitanje za mene je sudstvo nezavisno od čega i koga”, rekla je Brnabić i dodala da u svim zemljama postoji sistem provere i da sudstvo “ne može biti nezavisno od bilo čega” i da smatra da ni u Srbiji to ne bi trebalo da bude slučaj. Šef misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je cilj reformi nezavisno i efikasno sudstvo u korist građana i da ovim reformama Srbija postavlja temelje onoga gde želi da bude. “Cilj je veoma jasan – da se ojačaju nezavisnost, efikasnost i odgovornost sudstva u interesu građana Srbije. Mišljenje Venecijanske komisije daje široku lepezu mogućnosti za različite oblasti u kojima su iznete primedbe. Naša nada je da Srbija neće ići na minimalnu opciju (po pitanju standarda)”, rekao je Oricio. A šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je vladavina prava jedan od ključnih elemenata za ulazak Srbije u EU, da reforma Ustava mora da eliminiše politički uticaj na pravosuđe i da je to jedan od glavnih preduslova. Šefica odeljenja za pravosuđe i međunarodnu pravnu saradnju Saveta Evrope Hana Junker kazala je da je glavni izazov ustavnih promena da garantuju nezavisnost sudstva. Ministarka pravde Nela Kuburović napomenula je da ni sadašnji treći nacrt ustavnih amandmana nije konačna verzija, jer će komentari sa jučerašnjeg okruglog stola ući u verziju koju će predati skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a potom će taj odbor organizovati debate.

S druge strane, potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović istakao je da nova verzija amandmana ne povećava nezavisnost pravosuđa. Kazao je da su kao politički pritisci otklonjeni prisustvo ministra pravde u Visokom savetu sudstva (VSS), ali da sadašnji predlog ostavlja mogućnost za politički uticaj, samo na drugačiji način. “Ustav mora da se postavi tako da pretpostavi šta nikada ne sme da se desi”, rekao je Hadžiomerović. I zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić smatra da ni ovi predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe, dodajući da se vidi težnja da se tužilaštvo stavi u “vremensku kapsulu”. On je napomenuo da se od javnosti krije ko je pisao ustavne amandmane, da je neophodno da debata o njima bude suštinska i pozvao na to da se ona nastavi pre ulaska amandmana u skupštinsku proceduru.