Kostić: Najskuplja srpska reč je budućnost, a ne Kosovo

Najskuplja srpska reč je budućnost, a ne Kosovo, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik SANU, profesor Vladimir Kostić, ističući da ga najviše plaši da bi “atmosfera straha” i “spirala nasilja” na ovim prostorima, iako “ne samo ovde i iako nismo samo mi isključivi krivci”, mogla da se “okrene u neku vrstu završnog konflikta među nama samima”.

Napominjući da govori u lično ime, kao pojedinac, a ne ispred SANU, Kostić je u serijalu “Kvaka 23” novinarki Danici Vučenić rekao da ukoliko dve zajednice, Srbi i Albanci, “u progresivnom smislu ne prihvate jedni druge, i sa ovim i bez tih granica, rat će se dogoditi”. Kazao je da smo, “hteli, ne hteli, mi komšije i ne možemo da ‘odveslamo” iz ovog prostora”. Zato bi, prema njegovom mišljenju, pored granica, trebalo uzeti u obzir čitav niz drugih elemenata, pa i taj da između dve etničke celine postoji jedna “diluvijalna strašna mržnja, koju sutra neće sprečiti ni granice”. Prema Kostićevim rečima, međunarodna zajednica ne dopušta “neku vrstu ozbiljnijeg razgovora, niti nešto što bi bila nova konferencija na kojoj bi se po novim principima razgovaralo o tome kako prekomponovati, ne mape, nego suštinu Balkana”. Priznao je da ga muči “nekoliko strahova”, posebno onaj da je “ovaj prostor možda kroz istoriju postao nekakav ‘korisni idiot’, na kome ćete oštriti svoju principijelnost, biti prema njemu, ako je potrebno, i surovi, ukoliko je to bitno za jedinstvo oko određene ideje”. “Neka sutra pljuju po meni, ali hoću da kažem da se plašim da ne postanemo prostor za podmirivanje izvesnih političkih računa sa jednom nezadovoljnom Turskom, ili možda nekakvo eventualno zaleđe američkog uticaja ili neka vrsta rezervoara za pripremu onih kojima će biti dozvoljeno da, u ideji koncentričnih krugova u Evropi, iz migrantske kvote pređu u civilizovane sredine”, precizirao je Kostić. Ukazujući da mu se ideja o koncentričnim krugovima EU gadi i da je taj izraz rasistički, on je, s druge strane, uočio da “na ovim prostorima realnost odavno nema šta da traži i da neprekidno živimo u vrsti gipsanog modela”.

Kostić je opisao tri problema koja su, po njegovom mišljenju, dominantna u našem društvu. Na  prvo mesto stavio je “suludu partokratsku isključivost”, koja nije imanentna samo današnjoj Srbiji, ali je dovela do to toga da “verbalni građanski rat traje ovde jako dugo”. Drugi problem je “personalizacija svake vlasti”, koja je “oličena u figuri vođe, po principu ‘zna baja šta radi’, uz prateće rituale podaništva, vidljivog i danas”. Kao treći problem označio je “nekritičko precenjivanje sopstvenih dometa, koje gotovo histerično nekada upada u samoruženje i samoporicanje, kao da smo najgori narod Evrope”, što je besmislica. U tom kontekstu Kostić smatra da je jedino lekovit “pokušaj da se govori istina”. Naglasio je da SANU nije poput Vojske i Crkve hijerarhijski ustrojena, niti je politička stranka da bi imala jedinstven stav o bilo kojem pitanju, uključujući i Kosovo. Akademija je “skup ukletih, usamljenih pojedinaca i ne mogu i ne želim da ih teram da glasaju za jedan stav”, rekao je Kostić, ali je istakao stav akademika da “žele da učestvuju u diskusijama i da su ohrabreni da kažu šta misle”.