Vučić je najsmešniji kad se dokazuje kako je ozbiljan u mesijanskom poslu

Novinar Ljubodrag Stojadinović kaže da se „Vođa nikada nije oglasio protiv oda i pohvala koje mu nipošto ne pristaju, nego ga nadrastaju, ponižavaju, daju mu osobine koje nema niti će ih imati, i sve to ga čini neodoljivo smešnim dok čini strašne stvari”.

“Zašto se režim boji medijske satire na račun Vučića? To je iz razloga koji bi morao da ga zabrine: ljudi oko njega su shvatili koliko je smešan u nastojanju da stvara geografiju. Ali je još smešniji kad se dokazuje kako je ozbiljan u mesijanskom poslu. Maska koja se javno pokazuje bez prekida mogla bi da bude komičarska, samo kad bi njen vlasnik imao bar malo duha. Ali toga nema, i pred nama je tužni i zli arlekin sa praporcima, koji izmamljuje uzdahe samo iracionalnog dela publike. Pred tom slikom, izgleda kao da satiričari i nemaju mnogo posla. Samo ga slikaj i pusti, pa će pored Babića, vođu uskoro ismevati i vođa lično. To je upravo ono o čemu govori Markes: postoji nešto živo, nedovršeno, i od toga ne možeš izmisliti ništa luđe. Tom logikom, nezavisno od nobelovca i jedan od drugog, išli su veliki majstori Dušan Petričić i Predrag Koraksić. Uveren sam da je Vrhovnik za obojicu prvi, a možda i poslednji model, koga nisu morali da karikiraju. To je to, portret nečega što jeste takvo, smešno i strašno. Nema dodavanja ni oduzimanja. I na tom nivou prestaju razlozi za smeh i satiru a počinje estetika odvratnog.”

(Peščanik, 27. 8. 2018. godine)