“Neispunjena obećanja EU drmaju Balkan”

EU je razočarala proevropske elite na Balkanu pa na toj frustraciji rastu nove tenzije, ocenila je agencija “Rojters” u svojoj analizi.

Kako prenosi “Dojče vele” (DW), deo tenzija je i debata o prekrajanju granica, dok u vakuum spremno ulaze Rusije i Kina. Pre samo tri meseca EU je na samitu u Sofiji svečano ponovila obećanje Zapadnom Balkanu – o bliskim vezama i pristupnoj perspektivi, ali sada se pomaljaju nove brige. S jedne strane, pojedine balkanske vlade pitaju se da li obećanja zapadnih partnera iz EU i NATO uopšte nešto vrede, a sa druge tinja i u samom regionu gde zagovornici i protivnici EU ulaze u nove bitke. Prošlog petka nemačka kancelarka Angela Merkel po drugi put u nekoliko dana upozorila je da pre ulaska u EU moraju biti rešeni teritorijalni konflikti, a nekoliko dana pre toga izjavila je da su granice u regionu neupitne. „To se mora stalno ponavljati, jer iznova ima težnji da se možda opet priča o granicama. To ne možemo da učinimo“, rekla je Merkel. Ističe se da je na prvi pogled iznenađujuće to da se dve decenije od kraja balkanskih ratova uopšte govori o granicama u regionu. “To je inicirano brigom da bi upravo Albanija sa prozapadnim šefom vlade Edijem Ramom mogla da potpali političko bure baruta. Jer Albanija i bivša srpska pokrajina Kosovo žele da početkom naredne godine sasvim uklone međusobnu granicu. To u drugim bivšim jugoslovenskim republikama hrani strah od ‘velikoalbanskog’ nacionalizma. Jer to bi imalo uticaja na Makedoniju s njenim brojnim građanima albanskog porekla”, navodi se u analizi. Ističe se da se debata o novom povlačenju granica “raspiruje i iz Srbije”, jer je predsednik Aleksandar Vučić “uveo u igru razmenu teritorija između Srbije i Kosova kako bi rešio sve veće probleme srpske manjine na severu Kosova”. „Ali svako pomeranje granica u regionu veoma je opasno“, upozorava Ulf Brunbauer, direktor Instituta za jugoistočnu i istočnu Evropu na Univerzitetu u Regenzburgu. Onda bi, kaže on, i Srbi u BiH mogli da osećaju ohrabrenje i teže otcepljenju i ujedinjenju sa Srbijom. Brunbauer, ali i brojne diplomate u Briselu vide vezu politike EU i ponovnog izbijanja debate o granicama. „Stepen frustracije među proevropskim elitama prilično je visok“, uočava Brunbauer. Razlog je, smatra, to što EU naprosto ne poštuje datu reč. Baš bliski partneri Nemačke – recimo Francuska i Holandija – sprečavaju da EU otvori pregovore s Albanijom i Makedonijom, premda te zemlje, prema proceni Evropske komisije, ispunjavaju sve kriterijume. Ipak, predsednik Francuske Emanuel Makron strepi od toga da bi debata o proširenju EU mogla da ojača desničarske populiste na evropskim izborima u maju sledeće godine. „To ojačava sumnje država u regionu u to da li obećanja EU uopšte nešto vrede“, opisuje Brunbauer posledice. Navodi se da je Kina donedavno bila posmatrana kao izvor finansijske pomoći, ali jedan projekat u Crnoj Gori služi kao upozorenje da Kina u svemu i te kako vidi svoju korist. Tako je Crna Gora finansirala samo deo autoputa koji treba da je poveže sa Srbijom, ali bi za drugi deo morala da se zaduži kod Kineza. Ta nova finansijska zavisnost, smatraju u EU, otvara vrata Kini.