“Isplivao” dokument za koga je Ministarstvo pravde tvrdilo da ne postoji
“Dakle, eto, dokument Evropske komisije od 23. aprila, za koji je Ministarstvo pravde tvrdilo da ga nije dobilo, čak i da ne postoji, ipak postoji. A njegova sadržina je u skladu sa izuzetno ozbiljnim kritikama koje su mnogi učesnici u javnoj raspravi, i Poverenik, razume se, izneli a ignorisane su”, napisao je Poverenik Rodoljub Šabić na Tviteru, nakon što je organizacija Partneri za demokratske promene objavila komentare Evropske komisije o Nacrtu Zakona o zaštiti podataka ličnosti.
“Primedbe EK na nacrt su izuzetno ozbiljne, stavljaju zakon u fundamentu pod znak pitanja. A EK se bavila “usklađenošću” sa standardima EU, ne i nečim što je za nas važnije – primenljivošću u konkretnim uslovima. A tek s tog stanovišta on ne može podneti kritike, neprimenljiv je”, dodao je Šabić na Tviteru.
Prema saopštenju organizacije Partneri za demokratske promene, poslednja (treća) verzija Nacrta zakona nije usaglašena sa predlozima koje je iznela Evropska komisija.
“U poslednjoj verziji Nacrta, uzeti su u obzir samo komentari EK koji se odnose na pojedine članove prethodnog (drugog) Nacrta, dok nisu adresirane suštinske zamerke EK u vezi sa načinom na koji je koncipiran Nacrt zakona”, piše u saopštenju, u kom se navodi da komentari EK “u velikoj meri odgovaraju komentarima koje je tokom javne rasprave iznela naša organizacija, kao i Poverenik za informacije od javnog značaja, te niz organizacija civilnog društva, poslovnih subjekata i udruženja”.
Kako piše u saopštenju, EK ukazuje da u nacrtu zakona “postoji problem u načinu na koji su u jednom zakonskom tekstu usklađene odredbe dva važna akta – Policijske direktive i Opšte uredbe o zaštiti podataka. Konkretno, EK upozorava da ‘veliki broj izuzetaka čini da Nacrt zakona bude izuzetno komplikovan a time i manje transparentan.’ Ovde se misli na ‘više od 40 izuzetaka od opštih pravila’ u vezi sa nadležnostima organa za sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela, izvršenje krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti.”
Takođe, u mišljenju EK piše: “Stoga, kako bi se izbegla situacija u kojoj celokupan zakon o zaštiti podataka o ličnosti treba izmeniti kada Srbija postane članica Evropske unije, bolje je izraditi zakon koji odvaja odredbe koje se odnose na Opštu uredbu o zaštiti podataka i odredbe koje se odnose na Policijsku direktivu, kako bi se kasnije izmene odnosile na posebne celine.“
U vezi sa čitljivošću Nacrta, EK poručuje: “Budući da je zaštita podataka o ličnosti fundamentalno pravo u Evropskoj uniji, posebna pažnja treba da se posveti preciznosti u zakonu koji građanima jemči niz važnih prava. Čini se da to nije slučaj sa postojećim tekstom Nacrta.“
Inače, Poverenik je 18. jula ocenio da je i poslednja verzija Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti “ostala ispod potrebnog minimalnog i prihvatljivog nivoa”, dok je Ministarstvo pravde saopštilo da Nacrt predstavlja “usaglašen tekst sa komentarima Evropske komisije i Eurojust”.
Potom, početkom avgusta, Šabić je saopštio da je “u gruboj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije da Ministarstvo pravde više meseci uskraćuje uvid u sadržinu mišljenja koje je od Evropske komisije dobijenom povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti”, te da je tekst Nacrta, sa stanovišta pravnog poretka Srbije konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv”.
Nakon objavljivanja poslednje verzije Nacrta zakona, Ministarstvo pravde je organizaciji Partneri za demokratske promene poslalo samo delove elektronske prepiske sa EK, dok je Ministarstvo za evropske integracije ovoj organizaciji dostavilo traženu dokumentaciju – mišljenje Evropske komisije o usklađenosti Nacrta zakona sa relevantnim dokumentima Evropske unije.
Tu dokumentaciju je EK Ministarstvu za evropske integracije dostavila krajem aprila, dok je 1. juna Ministarstvo pravde saopštilo da “još uvek nije dobijeno” mišljenje EK na Nacrt zakona.
