Odbijena tužba Republičkog javnog tužioca protiv Poverenika

Upravni sud odbio je tužbu Republičkog javnog tužioca (RJT) za poništavanje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojim je naloženo da se javnosti učini dostupnom profesionalna biografija postupajućeg tužioca u predmetu “Savamala”.

U saopštenju Poverenika navodi se da će se pre dostavljanja biografije postupajućeg tužioca zaštititi i učiniti nedostupnim lični podaci i drugi detalji u tim dokumentima koji nisu od značaja za obavljanje tužilačke funkcije. Poverenik Rodoljub Šabić smatra da je presuda očekivana, logična, kao jedino pravno moguća, ali ocenjuje da slučaj, odnosno samo podnošenje tužbe, ilustruje sa kakvom “neodgovornom lakoćom” se postupci i akti poverenika pokušavaju da diskredituju i diskvalifikuju. Tužbu protiv Poverenika u slučaju “Savamala” RJT podnelo je zbog “kršenja zakona na štetu javnog interesa”. “To je i generalno, a posebno u konkretnoj situaciji bukvalno pravni oksimoron. Naime, ne samo da je savršeno normalno i opravdano, u skladu sa zakonom i međunarodno prihvaćenim standardima, da profesionalne biografije nosilaca javnih funkcija budu dostupne javnosti, nego je štaviše u konkretnom slučaju ‘sporna’ biografija i u vreme podnošenja tužbe protiv poverenika, čak i pre toga, bila dostupna najširoj javnosti”, navodi se u saopštenju. Šabić je podsetio da je biografija postupajućeg tužioca bila dostupna na sajtu Državnog veća tužilaca, čijim radom rukovodi upravo republički javni tužilac. “Da pod takvim okolnostima RJT kvalifikuje nalog poverenika kao ‘kršenje zakona i ugrožavanje javnog interesa’ je zaista apsurd”, ocenio je poverenik. Kako je navedeno, statistički podaci o podnošenju tužbi RJT zbog “kršenja zakona na štetu javnog interesa”, koje može da podnosi protiv više stotina organa, govore da se one podnose “isključivo” protiv Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ističe se da to navodi na zaključak da je Poverenik jedini državni organ koji “krši zakon i ugrožava javni interes”, a to je “u atmosferi u kojoj, nažalost, organi vlasti masovno i robusno krše zakone, ekstremno nekorektno”. “Ovo pogotovo imajući u vidu da kršenje prava građana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično-pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj ukazuje na sumnju u izvršenje krivičnih dela službenih lica, a da je istovremeno broj postupaka koje tužilaštva tim povodom pokreće zanemarljiv”, piše u saopštenju.