Spuštanje ispod svakog nivoa je najprefinjeniji oblik cenzure

“‘Gde je nestala ozbiljna kritika: televizijska, književna, likovna , filmska, pozorišna…?’, jedno je od omiljenih pitanja onih koji vole da pitaju preko reda”, piše novinarka Olja Bećković u svojoj kolumni u Blicu. 

“Nije mi jasno kako se očekuje da opstane kritika tamo gde umetnost nestaje? Gde je pao taj dogovor da je veća tema zašto nema prave kritike nego koliko ima dostojnog sadržaja kojim bi se kritičari bavili?

(…)

Da li vam je ikad sinulo da je preduslov za ozbiljnu televizijsku kritiku ozbiljna televizija?

Pravi kritičari su čuvari nivoa. Ljutite se do mile volje, ali nije nivo ozbiljnih televizijskih kritičara da analiziraju šuft programe, krš voditelje, autore bez autorstva i urednike bez uredničkih ovlašćenja. Spuštanje ispod svakog nivoa je najprefinjeniji oblik cenzure. Nije vlast zabranila kritiku, nego ju je obesmislila. Ukoliko nekog nije sramota da prizna da gleda ono što se ne gleda i da zna puna imena i prezimena polusveta – neka slobodno kritikuje.

Kada se medijska scena pretvori u brlog, onda više nisu potrebne nikakve crne liste i zabrane gostovanja nepoželjnih ličnosti na nacionalnim frekvencijama. Kad se pominjanje nivoa proglasi za elitizam, kada su balvani bez autorske emisije postali izuzeci, kad je čačkanje nosa i gađanje sagovornika kuglicom iskopanog sadržaja proglašeno novinarstvom, onda je pravi čas  da se izađe u susret zahtevima Brisela za unapređenje u oblasti slobode medija i da se kaže: “Dobro veče, izvolite”. Onaj ko taj poziv odbije, biće proglašen za bednika koji je odbio iskrenu ponudu da slobodno ispadne budala.”

(Blic, 18. jul. 2018. godine)