Boris Džonson podneo ostavku
Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson podneo je ostavku na tu funkciju usred rastuće političke krize u toj zemlji oko strategije za Bregzit.
Džonson je drugi britanski ministar koji je podneo ostavku u 24 časa, pošto je u nedelju to učinio i ministar za Bregzit Dejvid Dejvis, nezadovoljan planom premijerke Tereze Mej za buduće odnose Londona i Brisela. Dauning strit je saopštio da je Mej prihvatila Džonsonovu ostavku i da će uskoro biti objavljeno ko je novi šef britanske diplomatije. Međutim, urednica lista “Gardijan” objavila je na “Tviteru” da Džonsonovi prijatelji tvrde da je on pisao svoju ostavku u trenutku kada je Dauning strit već objavio njegov odlazak. Urednica BBC Laura Kvensberg navela je da je odlazak Džonsona doveo Mej “u tešku situaciju” pošto on nije bio “običan” ministar, već glavni zagovornik izlaska Velike Britanije iz EU u referendumskoj kampanji 2016. godine. Kako je istakla, odlazak Džonsona podstaći će spekulacije o mogućoj promeni na čelu konzervativaca i vlade. Tereza Mej je u obraćanju britanskim poslanicima odala priznanje dvojici svojih ključnih ministara i rekla da se nisu slagali oko najboljeg načina da se do kraja sprovede Bregzit. A kako prenosi “Rojters”, Džonson je upozorio da će njegova zemlja završiti kao “kolonija” EU i ocenio da san o Bregzitu “umire”. Inače, razjedinjena konzervativna britanska vlada postigla je dogovor o jedinstvenom planu za buduće trgovinske odnose Londona s EU. Mej je dobila saglasnost svih članova vlade da Briselu predloži zadržavanje trgovinskih odnosa posle Bregzita. Taj plan, koji predstavlja takozvanu “meku” varijantu Bregzita, podrazumeva da Velika Britanija i EU zadrže slobodnu trgovinu za robe, ali ne i za usluge koje čine veliki deo britanske privrede.
Velika Britanija bi trebalo 29. marta naredne godine da zvanično napusti članstvo u Uniji, tačno dve godine od zvaničnog pokretanja procedure Bregzita. Na referendumu 2016. godine 52 odsto Britanaca izjasnilo se da njihova zemlja izađe iz EU.
