“Autocenzura dominantna u medijima širom bivše Jugoslavije”

Novinarska autocenzura dominantno je stanje u medijima država bivše Jugoslavije.

To je zaključak istraživanja grupe novinarki iz pet zemalja regiona, koje su kroz 50 intervjua sa novinarima javnih, komercijalnih i neprofitnih medija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu, dobile potvrdu da su novinari obespravljeni, nezaštićeni i na brojne druge načine onemogućeni da se bave svojim poslom. U uvodniku za publikaciju “Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije“, koja je predstavljena u Beogradu, novinar Viktor Ivančić je istakao: “Slavne parole poput ’slobode’ i ’nezavisnosti’, što su se nekoć kočile na zastavama ’sedme sile’, opstaju još samo kroz legende o staroj slavi i klate se kao otužne prnje na jarbolu“. Novinarka iz Sarajeva Nidžara Ahmetašević napomenula je da je u BiH najmanje 80 odsto medija pod direktnom ili indirektnom kontrolom političkih i ekonomskih interesnih grupa. “S tim što su u Bosni, kao i u ostalim zemljama u regionu, ekonomske interesne grupe vezane za političke. Tako da u BiH u ovom trenutku gotovo da ne postoje slobodni mediji“, navela je Ahmetašević. Kako je pokazalo istraživanje, medijska stvarnost je da većina novinara mahom preživljava sa minimalnim zaradama, da teško ostvaruje svoja radna prava, ali i da se po redakcijama sve više zapošljavaju nenovinari, osobe koje će bez kriterijuma profesije ispunjavati naloge urednika i pisati sve što se od njih traži. Novinarka iz Beograda Žarka Radoja naglasila je da novinari danas, generalno, rade u uslovima straha i diskriminacije. “Društvo u kom se novinari plaše nije slobodno društvo. U takvom društvu vrlo teško možemo da govorimo o novinarstvu“, smatra Radoja. Informisanosti nema, ocenila je Una Hajdari, novinarka iz Prištine, između ostalog i zbog toga što javni servisi prioritet daju promociji vlasti, pa tako i na Radio-televiziji Kosova. “Povodom rođendana Hašima Tačija u glavnom dnevniku RTK emituje se prilog koji traje pet ili šest minuta. Dok, na primer, važni zakoni o kojima se glasa u kosovskoj Skupštini i rasprave o bitnim stvarima uopšte ne budu pomenuti. Tako je i sa drugim značajnim događajima“, rekla je Hajdari. Na novinarsko pitanje da li bi EU, jasnim zahtevom da je sloboda medija uslov za članstvo, mogla da utiče na zemlje kandidate da urede tu oblast, novinarka iz Skoplja Biljana Sekulovska rekla je da ulaže nade u uticaj država zrele demokratije. “Komunistička matrica ostavila je duboke tragove u političkoj kulturi u bivšim jugoslovenskim republikama. Makedonski mediji donedavno su bili pokorni Nikoli Gruevskom, a sada počinju da budu pokorni Zoranu Zaevu. Kult lidera koji smo imali u komunizmu sada nastavljamo u postkomunizmu“, istakla je Sekulovska. U zaključcima istraživanja navedeno je da je veliki broj intervjuisanih želeo da ostane anoniman, da je potrebno jačanje uloge novinarskog sindikata i veće zajedništvo novinarskih udruženja, a kao nasušna potreba pomenuta je novinarska solidarnost. Kako naglašava Radio Slobodna Evropa, da je to jedan od ključnih problema pokazalo je i to da je sa događaja u Beogradu, koji se tiče cele profesije, izveštavao samo jedan novinar.