“Zarobljena država ukida bezbednost građana”

Državni sistem u Srbiji nastoji da umanji prava građana, propisi se ne poštuju, iako je regulativa dobra, a jedini način za usporavanje tog procesa je insistiranje na nezavisnosti institucija i povezivanju strukovnih udruženja.

To je rečeno na panelu koji je juče organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), na kome su  učesnici analizirali stanje u sektorima bezbednosti, pravosuđa, nezavisnih državnih organa i medija i ukazali na negativne posledice zarobljavanja države u tim oblastima. “Zarobljena država kao pojam sve češće je predmet analiza u Srbiji i susednim zemljama, a u najnovijoj Strategiji Evropske komisije pominje se da postoje elementi zarobljene države na Balkanu”, rekla je glavna urednica “Peščanika” i moderatorka panela Svetlana Lukić, dodajući da se pod tim pojmom podrazumeva forma sistemske političke korupcije. Sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla da je u poslednjem izveštaju Venecijanske komisije očekivala da će se “trgovati vladavinom prava” zarad dnevnopolitičkih interesa, ali i da razume zašto je ministarka pravde Nela Kuburović rekla da je zadovoljna tim izveštajem o kvalitetu nacrta ustavnih amandmana za poglavlje o pravosuđu. “Nacrt izveštaja Venecijanske komisije u koji smo imali uvid bio je još direktniji i još eksplicitnije kritički… Komisija je uhvatila Ministarstvo sa rukama u tegli džema, a zadovoljstvo Nele Kuburović je izazvano na osnovu nekoliko ustupaka, prevashodno vezanih za Visoki savet sudstva”, rekla je Boljević. Predsednik Upravnog odbora BCBP-a Miroslav Hadžić kazao je da je zarobljena država “nekontrolisana, potencijalno neodgovorna vlast koja služi samo svojoj svrsi”, ali da to nije nikakva novost. “Od 2012. godine Vučić i ljudi oko njega pokušavaju da uspostave ličnu kontrolu nad sektorom bezbednosti, ali su to pre njega pokušavali i svi ostali režimi. Možemo da kažemo da je država (u Srbiji) vazda zarobljena i da pribavlja moć”, ocenio je Hadžić i dodao da “u ovakvoj situaciji, vi stalno morate emitovati atmosferu straha, pošto u uslovima straha zarobljenost države činite nevidljivom”. “Krajnja posledica zarobljene države je ukinuta bezbednost građana, tako da je bezbednost (Srbije) ugrožena iznutra”, naglasio je Hadžić. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da je evidentan sve veći raskorak između normativnog i stvarnog stanja poštovanja zakona i da je “urušavanje institucija put bez povratka”. “Odgovornost elita po pravilu izostaje”, kazao je Šabić i svoj odnos sa institucijama u zaštiti podataka o ličnosti okarakterisao kao “zanimljivu bitku koja dugo traje”, dodajući da “ponekad pomisli da je dobro što mu mandat ističe”. Novinarka Tamara Skrozza je najavljeno formiranje državne “Grupe za borbu protiv lažnih vesti” okarakterisala kao “bizarno”, jer ima utisak da “vlast živi na lažnim vestima i manipulaciji statistikom”. “Ali mi se već danima kao medijska zajednica bavimo temom koja ne postoji, ali koja je potencijalno opasna. Ako se takvo telo oformi, radiće kao inkvizicija za medije. A to je samo plasman nove teme, samo se bavimo novim temama, umesto da se bavimo opstankom”, kazala je Skrozza. Komentarišući Radnu grupu za medijsku strategiju, istakla je da su medijski zakoni dobri, ali ih “ne poštuju najvažnije medijske institucije u zemlji”, novinari trpe otvoren pritisak iz kabineta predsednika Srbije, dok spoljni akteri novinarske organizacije i aktiviste “guraju u dijalog s vlastima”. “Ambasador jedne od vodećih zemalja mi je jednom prilikom rekao da ne možemo da diskvalifikujemo proces (dijaloga sa vlastima). Mogu da diskvalifikujem taj proces, jer je to gaženje Ustava”, zaključila je Skrozza.