Populistička vlast je “iskaz narodne volje”, a ugrožava je “zavera zlih sila”

Novinar Teofil Pančić ističe da “tamo gde nema jake opozicije klasičnog parlamentarnog tipa, opozicija počinje da se traži i pronalazi u svemu, pa i u vozačima koji bi da plaćaju razumniju cenu goriva”.

“Ako građani protestuju zbog neobjašnjivo visokih cena goriva, to nije zato što im to smeta, nego zato što je taj protest ‘politički instruisan’, a sama ta reč ‘politički’ je nekako prljava kada je pripišete bilo kome drugom osim vlasti same, kao da je samo ona vlasna da deluje politički, kako je, uostalom, i bilo u vreme jednopartijskog režima, kada je većina aktera današnje političke scene socijalizovana. Nije, dakle, izvorni problem – koji onda na izvoru treba i rešavati – u ceni goriva preopterećenoj nezajažljivim državnim nametima i dažbinama, nego u onima koji bi taj problem da ‘politički zloupotrebe’, a to je nevaljala opozicija, zli tajkuni i nedobronamerne strane sile. (…) Kao što su proučavaoci savremenih populističkih ideologija i pokreta već uočili, jedna od ne tako mnogobrojnih stvari koje povezuju sve inače ideološki relativno heterogene populističke vladavine jeste narativ po kojem je populistička vlast ‘jedini iskaz narodne volje’, konsekventno, samo su oni koji biraju tu i takvu vlast uistinu ‘narod’, pa je takva vlast legitimno nesmenjiva; njen pad je teoretski moguć, ali samo kao posledica zavere zlih sila, domaćih i stranih. Pokret koji danas otelovljuje Aleksandar Vučić u tom je smislu od početka dosledan: dok je bio u opoziciji predstavljao je sebe kao jedini stvarni vox populi, kako je dubinski osvajao strukture vlasti tako je tu priču pretvarao u svojevrsnu mantru, u zalog neograničene vlasti. U sistemu kakav po vlastitoj meri kreira ovakva, suštinski antidemokratska i antipluralistička struktura, nezadovoljstvo nikada nije autentično a opozicija nikada nije ravnopravna konkurencija i legitimna alternativa.”

(Radio Slobodna Evropa, 12. 6. 2018. godine)