“SAD nisu podnele nikakav predlog u vezi sa Kosovom”

SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine i sa liderima Srbije, Kosova, kao i sa zvaničnicima EU razmatraju različite ideje, ali nisu podnele nikakav predlog za pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

To je juče rečeno agenciji “Beta” u ambasadi SAD u Beogradu, na pitanje da li postoji neki američki predlog, u bilo kojoj formi, vezan za dijalog o Kosovu. “Amerika nastavlja da podržava dijalog pod vođstvom EU, čiji je cilj potpuna normalizacija odnosa Srbije i Kosova. Razgovaramo o različitim idejama sa srpskim i kosovskim liderima kao i sa zvaničnicima EU, ali nismo podneli nikakav predlog”, istakli su u ambasadi povodom pisanja medija da su SAD uputile predlog s četiri ključna načela za pravno obavezujući sporazum Beograd-Priština. Takođe, povodom navoda medija da više zemalja članica EU traži da budu neposredno uključene u dijalog Beograd-Priština zbog toga što su nezadovoljne manjkom informacija, posebno oko izrade pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, oglasila se Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini. “Visoka predstavnica redovno lično izveštava države članice EU o dijalogu Beograd-Priština na zasedanjima Saveta ministara, a njen tim obaveštenja o toku dijaloga daje predstavnicima članica EU i u okviru raznih radnih grupa Saveta EU”, kazala je Kocijančič za “Betu”. U izvorima Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), čija je šefica Mogerini, nisu želeli da odgovore da li imaju potvrdu da su SAD uputile predlog sa načelima za pravno obavezujući sporazum.

Izvori “Bete” preneli su da će na samitu EU u junu biti održana rasprava o daljoj strategiji Unije kad je reč o izgledima da se zemlje Zapadnog Balkana priključe Uniji, ali, takođe, zbog otpora političkih snaga i javnosti u više zemalja Unije, zasad postoje različiti stavovi o tome da li da se taj složeni i dugi proces označi i kao “ulazak u članstvo”. Francuska, Nemačka, Holandija i još neke članice smatraju da se najpre mora sačekati s preustrojstvom same EU, naročito posle dolaska na vlast populističkih snaga u Italiji, da bi se videlo kako će biti ojačana važna zona evra, pa da se tek onda počne razmišljati u kom vidu i kako “priključiti ili uključiti” i neke države sa Zapadnog Balkana, pod uslovom da one pojedinačno ispune sve uslove EU.