“Borba protiv korupcije važnija EU nego samoj Srbiji”

“Transparentnost Srbija” (TS) ocenila je juče da su ohrabrujući zaključci i prioriteti Samita čelnika zemlja EU u Sofiji i da je primetno da su šefovi država ili vlada zemalja članica EU dali mnogo veći značaj borbi protiv korupcije nego što je to učinjeno u Srbiji u poslednja dva premijerska ekspozea.

“Drugim rečima, ispada da je borba protiv korupcije važnija onim državama koje Srbiju treba da prime u svoj klub, nego našoj državi koja želi da u taj klub uđe”, navodi se u komentaru “Transparetnosti”. Ta organizacija je ukazala da se u Deklaraciji u kojoj EU potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, među 14 programskih tačaka u dve navodi korupcija. U jednoj se pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana preimućstvu demokratije i vladavine prava, naročito u pogledu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrog upravljanja, kao i poštovanja ljudskih prava i prava pripadnika manjina. “Imajući u vidu stanje na terenu, rečenica bi se mogla tumačiti veoma ironično. Naime, o posvećenosti borbi protiv korupcije ne može biti govora u punom smislu tih reči kada se uzme u obzir stepen neispunjenja strateških akata i zakona. Pre će biti da je u pitanju pogrešno odabrana reč za prevod engleskog ‘commitment’, što bi ovde bilo ‘preuzeta obaveza’”, navodi “Transparentnost”. Takođe, u Deklaraciji se ukazuje da delotvorno sprovođenje reformi zemalja Zapadnog Balkana počiva na temeljima vladavine prava i borbe protiv korupcije i naglašava da civilno društvo i nezavisni mediji “imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije”. “Upravo ovaj aspekt je u Srbiji trenutno izrazito zanemaren. Državni organi uglavnom ignorišu ili čak kritički dočekuju nalaze i preporuke organizacija civilnog društva u vezi sa borbom protiv korupcije, kao i medijske napise u kojima se ukazuje na korupciju”, smatra TS. Napominje se da se od zemalja regiona traži da pojačaju podršku reformi pravosuđa i naporima za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući izgradnju za sprečavanje korupcije i da se predviđa proširenje savetodavnih misija za vladavinu prava, uz veću podršku država članica i EU. “Kako se može videti, veliki deo ovih prioriteta obavezuje samu EU da učini više na praćenju napretka u borbi protiv korupcije. Ovakvo samoobavezivanje je potpuno u skladu sa dosadašnjim nedovoljnim rezultatima, pogotovo u vezi sa gonjenjem i kažnjavanjem korupcije na visokom nivou. U vezi sa tim ističemo da je pitanje malog broja sudskih predmeta i osuda najopasnijih vidova korupcije problem koji bi se mogao pripisati pravosuđu. To je, međutim, samo u manjoj meri tačno. U stvari je osnovni problem to što najmarkantniji slučajevi sumnje na korupciju koja bi mogla uključivati nosioce vlasti nikada i ne dođu do suda, usled autocenzure u organima gonjenja”, ocenjuje “Transparentnost”.