Nedostaje komisija koja bi se bavila posledicama gubitka savesti i svesti

Novinarka Olja Bećković osvrnula se na to što je predsednik Vučić na otvaranju Onkologije 2 izjavio da je “malopre“ čuo da ima indicija da se broj obolelih od raka posle NATO bombardovanja povećao i na to kako se ubrzo pojavio predlog Maje Gojković da se formira komisija koja bi se bavila posledicama bombardovanja.

“’Ukoliko se nađu dokazi da se, kako si mi rekao, Zlatko, posle bombardovanja promenio genetski kod dece, onda ćemo s ‘njima’ malo drugačije razgovarati’, izgovorio je Vučić pretećim tonom. (‘Auuuu’ – što bi rekli narodni poslanici zaduženi da se oduševljavaju izlaganjima Marjana Rističevića). (…) Početkom jula 2000, nekoliko dana pošto je uplatio letovanje za svoju porodicu, šestogodišnjeg sina i suprugu, jedan mladić je osetio bol ispod desnog ramena. (…) Mladiću i njegovoj supruzi su projektovani snimci njegovih pluća koji njima nisu govorili ništa, ali doktoru jesu sve: Poslednji stadijum kancera pluća. Šest meseci sam se svakodnevno vozila liftovima VMA u društvu mladića i devojaka obrijanih glava i fokusiranih pogleda pravo u oči svakog od nas ko nije nosio pidžamu, da u našim zenicama pročitaju koliko im je još meseci ostalo. U jednoj od tih vožnji sam ostala nasamo s čovekom kome je na reveru pisalo da je doktor: ‘Šta je vaš utisak, da li je od bombardovanja povećan broj mladih ljudi koji dolaze s dijagnozom raka u poslednjem stadijumu?’ – pitala sam ga tonom kao da smo na televiziji. ‘Nemam utisak, znam da jeste’, glasio je odgovor koji sam dobila u julu 2000. godine. Da li je moguće da Predsednik do ove nedelje ništa slično nije čuo? Šta bi bilo da jeste? Da li bi drugačije razgovarao sa Gerhardom Šrederom, Tonijem Blerom, Klintonom, Guzenbauerom, Fratinijem… Da li bi neke od njih manje plaćao za savetničke poslove? Hoće li im tražiti da vrate pare ukoliko komisija dokaže da NATO bombe nisu nevine? Hoće li taj zahtev da obrazloži rečima: ‘Izvinjavam se, ali kad sam vas angažovao i dovodio na stranačke konvencije, ja sam mislio da ste nas samo bombardovali. Sad čujem da je bilo i nešto više od toga i to malo komplikuje stvari’. Ja verujem da postoji savetnik koji ne može da se kupi. Ime mu je Savest. Problem sa tim savetnikom je što često govori veoma tiho i nema običaj da upada u reč. Takvog savetnika je nemoguće čuti ukoliko sam ne zatvaraš usta. On zahteva razgovor nasamo i u tišini. Nekad sam mislila da ga ima svako, sad više nisam sigurna. To je lako proveriti. Ko god nije izgubio svaku savest zna da postoje teme koje se ne otvaraju samo zato da bi se pravio važan, izigravao nekog ko nisi, mlatio praznu slamu, pretio prstom, dizao naočare, pućio usne, dizao obrve. Ako je neophodna još jedna komisija, predlažem onu koja bi se bavila posledicama gubitka svake savesti i svesti.”

(Blic, 16. 5. 2018. godine)