Osniva se komisija o bombardovanju, NATO negira zdravstvene rizike
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da je predala u skupštinsku proceduru Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine na zdravlje građana i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice izazvane upotrebom projektila sa osiromašenim uranijumom.
“Glavni zadatak ove komisije je da utvrdi uzročno-posledičnu vezu između bombardovanja i velikog broj različitih teških oboljenja koji se javljaju kod građana. Važno je da se otkrije uzročno-posledična veza između brutalnog bombardovanja i porasta malignih oboljenja”, rekla je Gojković. Kazala je da tu komisiju treba da čine poslanici, a da je ona predložila da na čelu bude predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Darko Laketić, čiji će zadatak biti da predloži parlamentu sastav komisije. Predsednica Skupštine rekla je da je predviđeno da rok za prvi preliminarni izveštaj bude kraj 2020. godine, a da će komisija imati obavezu da na svakih šest meseci obavesti parlament o rezultatima i radnjama koje je preduzela. “Ovde nema politike, jer je ovo u interesu svakog građanina. Nema ni optužbe, jer nama je cilj da dođemo do istine zbog građana Srbije”, rekla je Gojković. Predstavnici opozicije ocenili su da je mnogo ranije trebalo inicirati formiranje ove komisije, kao i da bi u cilju utvrđivanja prave istine bilo bolje da je na čelo komisije predložen neko ko nije iz vladajuće koalicije. Poslanica DS Gordana Čomić podržala je inicijativu i istakla da će se kandidovati za predsednika komisije, koja bi trebalo da istraži i posledice bombardovanja nekonvencionalnim kasetnim naoružanjem. Kazala je da je do sada o osiromašenom uranijumu bilo više “lupetanja, nego činjenica”. A šefica poslaničkog kluba “Nova Srbija – Za spas Srbije” Sanda Rašković Ivić naglasila je da ne veruje u iskrene namere za formiranje komisije, već da smatra da taj predlog predsednice parlamenta predstavlja vrstu odgovora Srbije na kritike koje dobija iz međunarodne zajednice na teme kao što su sloboda medija i vladavina prava.
S druge strane, Komitet NATO je u odgovoru N1 istakao da je “na osnovu nezavisnih dokaza došao do zaključka da upotreba osiromašenog uranijuma tokom sukoba na Kosovu, nije bila uzrok trajnih zdravstvenih rizika”. “Osiromašeni uranijum je veoma gust metal, zbog čega ga neke zemlje koriste za izradu oklopa ili municije. NATO se veoma ozbiljno bavi pitanjima zdravlja i životnog okruženja. Zbog toga je NATO formirao komitet za osiromašeni uranijum 2001. godine”, naveo je NATO. Kako se ističe, program UN za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2001. godine takođe je zaključio da lokacije sa osiromašenim uranijumom nisu značajne po pitanju rizika po zdravlje ljudi. “To su naučne činjenice”, naglašava NATO.
