Kad pisana reč prevagne nad stvarnošću

U svojoj kolumni u listu “Danas” sociolog Aleksej Kišjuhas podseća na primere kada su pisane reči odnosile prevagu nad realnošću, i kakve je to posledice imalo – od kineskog “Velikog skoka unapred”, kada je zbog napumpanih statističkih podataka o proizvodnji pirinča od gladi pomrlo desetine miliona ljudi, do haosa koji su napravili evropski kolonijalisti u Africi, kada su “lenjirom” podelili kontinent između sebe.

“Srbija je više puta propatila zato što je uporno odbijala da pogleda u realnost, i to u ime narativa, teksta i/ili slike Velike Srbije. Od plana Z-4 do Rambujea, sa gnušanjem je odbacivala sve realističke ponude i sporazume, nakon čega se suočavala sa Bljeskom i Olujom, odnosno bombardovanjem NATO. Da li će danas imati snage da odabere realnost, umesto somnabulnog teksta Preambule? Ili će i dalje farsično ponavljati svoju tragičnu istoriju? I svoj ‘Veliki skok unapred’ zasnivati na fabrikovanim brojkama, zabašurenim činjenicama i iskrivljenoj realnosti.

Jer, nije da nemamo dovoljno treninga i iskustva u tome. Dođavola, pa ni zvanični dokumenti države Srbije, njene lične karte, pasoši, vozačke dozvole i ostalo, sve donedavno nisu bili usklađeni sa realnim nazivom te države. Postoji ta fraza ‘mrtvo slovo na papiru’, a koja implicira stanje stvari u kojoj tekst ne korespondira sa realnošću. Međutim, kao u Kini ili u Africi, bilo je isuviše mnogo slučajeva kada su se narativi, tekstovi i slike nametali realnosti. I tada su ova ‘mrtva slova’ proizvodila sasvim mrtve ljude. Ukoliko želimo kakvu-takvu budućnost i život vredan življenja, tekstovi se moraju prilagoditi realnosti, a ne realnost tekstovima.”

(Danas, 14-15. april 2018)