Vulinova pseudozastrašujuća pojava posledica je zjapeće praznine pušaka

Pisac Svetislav Basara priseća se da je polovinom osamdesetih u časopisu  “za kulturu i društvena pitanja” čitao o kulturi militarizma.

“Držim da je prava šteta što naš vojni popečitelj Vulin i Njegov Vrhovni nisu pročitali taj tekst – bili su u to vreme, fakat, premladi za takva štiva – jer da su ga pročitali, puklo bi im pred očima da se Vulin u smešne paravojne uniforme odeva, ne da bi odaslao poruku da je vazda spreman položiti život za otadžbinu (što je u onoliko navrata, verbalno, naravno, dokazao) nego da bi – sa jedne strane zasenio prostotu pučanstva, a s druge pučanstvu uterao strah u kosti. Tako funkcioniše ideologija militarizma i upravo tome – pisalo je u tekstu – i samo tome služe ikonografija, insigniologija i kostimografija društava ogrezlih u militarizam, a da bi to sredstvima očigledne nastave i pokazao, autor je pažnju čitaoca skrenuo na dizajn i veličinu oficirskih šapki kao ogledalo stepena militarizacije društva, pa je kao svetle primere naveo oficirske šapke Vermahta (ne potonjeg Bundesvera) i (tadašnje) sovjetske armije. I vaistinu, čim čovek baci pogled na te šapke veličine omanjeg heliodroma koje – onako nabudžene i nakićene – streme nebu pod oblake, momentalno prima poruku, to jest naređenje: mirno, na desno ravnajs, sa nama nema šale. To što Vulinova pseudozastrašujuća pojava pre izaziva potrebu da se čovek maši za kiblu nego da stane mirno, posledica je degeneracije i karikaturalizacije militarizma i zjapeće praznine pušaka pod njegovom komandom.”

(Danas, 24. 3. 2018. godine)