Građanin je sve više politički kupac koji se truje političkim šećerom
Marketinški stručnjak, scenarista i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Voja Žanetić ističe da je politika biznis kupovine glasova, za koji je potreban „novac, organizacija i proizvod“. Kako kaže, „na kraju može da ispadne da je za tu vrstu biznisa osposobljena samo vladajuća partija“.
“Politika je prikupljanje prometa, pa time ili profita ili gubitka, od toga što ljudi kupuju glasajući. Svake četvrte godine, a vanredno i češće, idete u nedelju da kupite određenu političku partiju svojim glasom. Vi ste kupac u tom biznisu prikupljanja glasova. Šta je sa potrošačima u običnom tržištu koje nije političko, zar nisu i njima proizvodi ponekad preskupi? Zar neko ne uzima i tu profit? O tome se tu radi. Tako i u ovom političkom biznisu postoje zakonitosti i na vaše idealističko pitanje – a šta je sa pravima čoveka koji je građanin, a ne samo politički kupac – ja kažem: sve više ništa, jer je građanin sve više politički kupac. U ovim vremenima ono za šta se glasa sve više se prodaje kao roba, usluga. A tu se retko pita šta je sa građanima. Da li je građanin zadovoljan realizacijom obećanja i da li će za to nagraditi obećavaoca na sledećim izborima? Pitanje je da li građanin može da se seti šta je neko obećavao posle četiri godine rolerkostera u kome živi, od Amerikanca koji četiri sata dnevno provodi uz Kardašijanke, do Srbije u kojoj birač ne može da se odvoji od ‘Parova’ i ‘Zadruge’ i silnih nadražaja koji mu dolaze putem ‘Fejsbuka’, interneta generalno. Kolika je njegova moć koncentracije? Nula, nikakva. I plus, ko je u takvom okruženju koncentrisan na to u kakvoj će zemlji živeti njegovi unuci? Retko ko. Građani o tome misle, potrošači skoro nikad. (…) Građani su građani, ponekad, između izbora. A za vreme izbora oni su politički potrošači i što duže traje kampanja, to su manje građani. Tada za njih važe isti psihološki zakoni kao kod bilo kojih drugih potrošača. Da li je nešto zdravo ili ne, to se retko pita u mnogim običnim kupovinama. Politički kupac, kao i onaj običan, često kupuje slatkiše, truje se ‘političkim šećerom’, jer to hoće njegova potrošačka duša.”
(NIN, 22. 3. 2018. godine)
