Putin ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima

Predsednik Rusije Vladimir Putin je, prema prvim rezultatima predsedničkih izbora, ostvario pobedu i osvojio četvrti mandat na čelu države.

Kako je saopštila Centralna izborna komisija, na osnovu obrađenih 50 odsto listića, Putin je dobio 75 odsto glasova. Iza njega je kandidat Komunističke partije Pavel Grudinin, sa 14,6 odsto, dok je veteran Vladimir Žirinovski, koji se takmičio i sa Borisom Jeljcinom na izborima 1991, na trećem mestu sa 6,6 odsto glasova. Novinarka Ksenija Sobčak osvojila je 1,4 odsto glasova. Nakon što je objavljeno da je osvojio još jedan mandat, Putin je poručio da je “Rusiji potreban napredak i mi ćemo ga napraviti zajedno”. Kazao je kako je važno da se različite snage u razvoju zemlje ne vode interesima klanova, već nacionalnim interesima i podsetio na slučaj trovanja Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji. “Da je to zaista bila otrovna supstanca, ljudi bi odmah umrli. Rusija je spremna da sarađuje u ovom slučaju, ali je potrebno i da druge zemlje pokažu interesovanje za to. Rusija nema hemijsko oružje. Uništili smo ga, za razliku od naših partnera. To je glupost, niko tako nešto ne bi uradio”, rekao je Putin. Najavio je promene u ruskoj Vladi nakon inauguracije, 7. maja. Putinov izborni štab ocenio je da rezultati glasanja predstavljaju čvrst odgovor na spoljašnji pritisak na Rusiju. Kopredsednica izbornog štaba Elena Šmeljeva istakla je da Putinu rezultati izbora daju “odrešene ruke za dalje odluke”. Dok su sa terena stizali izveštaji o brojnim kršenjima izbornog procesa, komesarka za ljudska prava Rusije Tatjana Moskaljkova izjavila je da većih narušavanja procesa nije bilo. Protivnici ruskog predsednika naveli su da su birači bili prisiljeni da se pojave na biračkim mestima kako bi Kremlj sprečio da niska izlasnost zaustavi Putinovu pobedu. Ivan Zhdanov, pomoćnik opozicionog vođe Alekseja Navaljnija, kojem je kandidatura na izborima zabranjena, izjavio je kako su Navaljnijeve pristalice koje su pratile glasanje javile da su poslodavci slali svoje uposlene da glasaju, a da su ljudi dovoženi autobusima, preneo je “Rojters”. Izveštači ove agencije su na biračkim mestima širom Rusije razgovarali sa više birača koji su rekli kako su ih šefovi ili nadležni na fakultetima uputili da glasaju. Mnogi su se fotografisali tokom glasanja, rekavši da su im fotografije potrebne kao dokaz da su zaista glasali. S druge strane, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov istakao je da “visok odziv na izborima i rekordan broj međunarodnih posmatrača negiraju tvrdnje o navodnoj predvidljivosti rezultata glasanja”. Inače, izbori su održani na četvrtu godišnjicu pripajanja Krima. Ukrajina je protestovala zbog glasanja na Krimu, a Francuska saopštila da ne priznaje održavanje ruskih predsedničkih izbora na tom poluostrvu – “četiri godine od ilegalne aneksije Autonomne Republike Krim i Sevastopolja”.