Nije u Beogradu pobedio neukus, već predaja pred neukusom

Novinarka Olja Bećković prokomentarisala je dešavanja pre i nakon izbora u Beogradu, uz napomenu da je neukus “nežna reč za prostakluk”.

„Kao što su čarape ’zokne’ uz sandale totalni neukus bez obzira što mogu da se sretnu i na ulicama svetskih metropola, tako je i režirani aplauz publike u studiju nepodnošljiva seljoberija, makar i da je smišljen u velikom svetu. Ako ima nešto jezivije od petominutnih ovacija ’na znak’, onda je to glumatanje naručioca kako je dirnut i zatečen takvom neočekivanom dobrodošlicom. Hajde da zamislimo nekog takmičara za Ginisov rekord u broju pojedenih sarmi koji ne može da se zaustavi i traži još i još i još, iako je njegova nadmoćna pobeda već proglašena, a takmičenje uveliko završeno. ’Šta ima za desert!?’, viče naš pobednik trčeći ka novom televizijskom studiju, dok mu kiseli kupus izlazi kroz uši, odbijajući da odmori makar jedno jutro. Naravno da on ima pravo da posle hiljadite sarme traži šampite, ali je neukus da svoju nezasitost pokazuje javno. (…) Nije u Beogradu pobedio neukus. Pobedila je predaja pred neukusom. Pred silinom te pošasti su jednako pali oni koji su ostali kod kuće, kao i oni što su poverovali da ni na ovom izborima namaju drugog izbora nego da se ’slikaju’. ’Nisu nam tražili da slikamo listiće, nisu nam pretili, ali oni tačno znaju koliko nas ima na kojoj opštini koji smo zaposleni u javnim preduzećima, otkriće me…’, kaže mladić koji je tek zasnovao porodicu i koji je glasao kako misli da je morao. ’Izvinite gde je Dušanova 60?’, pita sredovečni čovek stojeći ispred izbornog mesta na toj adresi, držeći u ruci glasački listić. Bio bi krajnji neukus da ga je neko pitao: ’Oprostite, a gde ste do juče živeli kad ne znate gde je Prva beogradska gimnazija?’. U pravu ste – neukus je i da danas pričamo o tome. Dobili smo ono što zaslužujemo. Možda bi stvar dobrog ukusa bila da se, pre nego što se založimo za ostavku Šutanovca, raspitamo ko bi od nas posle svega mogao da razmisli o ostavci na funkciju građanina, ako bi takva institucija postojala? Ovo smo svi zajedno dozvolili. Uzgred, ako stvarno postoji više od hiljadu intelektualaca koji podržavaju ovo, kako se objašnjava da nema ko da odmeni Krstića i Dejana Vuka Stankovića? Makar jedno jutro.“

(Blic, 7. 3. 2018. godine)