EBRD usvojila novu petogodišnju strategiju za Srbiju
Bord direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) odobrio je novu petogodišnju strategiju za Srbiju.
Na vrhu liste prioriteta nalazi se unapređenje konkurentnosti i upravljanja jačanjem kapaciteta privatnih preduzeća i reformisanjem odabranih preduzeća u državnom vlasništvu i javnih komunalnih preduzeća. “Nova strategija sledi nakon godine značajnih investicija EBRD-a u Srbiju. Banka je u 2017. obezbedila više od 380 miliona evra kroz više od 20 projekata u različitim sektorima srpske ekonomije”, ističe se u saopštenju. Na spisku prioriteta EBRD za Srbiju do 2023. je jačanje integracije kroz unapređenje saobraćajne mreže, podršku reformi procesa ekonomskog povezivanja regiona i unapređenje umreženosti energetskih sistema. EBRD navodi i da će podržati i “zelenu” ekonomiju kroz unapređenje energetske efikasnosti, bolje korišćenje obnovljive energije i promovisanje održive prakse. EBRD podseća da su ekonomski problemi u Srbiji, prouzrokovani poplavama u 2014. godini, u najvećoj meri prevaziđeni, ali da potreba za povećanjem stranih i domaćih investicija zahteva veće napore za unapređenje poslovnog okruženja. Direktor EBRD-a za Srbiju Daniel Berg rekao je da se za Srbiju u 2018. predviđa rast od 2,9 odsto.
Podsetimo, EBRD je u svom nedavno objavljenom izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija Zapadnog Balkana napomenuo da će biti potrebne decenije, čak i po optimističkom scenariju, da region dostigne prosečan životni standard EU. Puno približavanje, kako se navodi, zahtevaće od ovih zemalja utvrđenu i sveobuhvatnu “reformsku agendu” za unapređenje produktivnosti i investicija. Inače, EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji i do sada je investirala 4,7 milijardi evra, u oko 200 projekata. Prema informacijama “Frankfurter algemajne cajtunga”, EBRD se nigde ne angažuje intenzivnije nego na Zapadnom Balkanu, pa “investicije u ovih šest zemalja iznose godišnje više od 560 evra po stanovniku”, dok poređenja radi, u istočnoevropskim članicama EU, “na primer u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj ili u baltičkim zemljama, iznose 330 evra“.
