Vučićeva gigantska, radioaktivna laž

Novinar Teofil Pančić osvrnuo se na nedavni događaj, kada je predsednik Vučić “podvriskivao na onog hrvatskog novinara da u Glini 1995. nije zazivao ‘Veliku Srbiju’”.

„Vučić je uhvaćen u jednoj bednoj, amaterskoj laži, možda i zato što su mu u pokorenoj Srbiji sasvim otupeli refleksi, pa je zaboravio da se našao negde gde iza njega ne stoji armija plaćenih da ga štite od njega samog. Ali, mnogo važnija i mnogo crnja i gora od laži u kojoj je uhvaćen jeste laž koju je izrekao relativizujući je: ‘Potpuno je svejedno. To nije ubilo nikoga, nije bilo čiju kuću srušilo i spalilo’. Živeti ovde u poslednjih četvrt veka znači biti izložen rafalnoj paljbi sasvim besramnih, razobručenih laži. Ipak, ne pamtim sveobuhvatniju laž od ove Vučićeve. Pa, šta je pobilo sve one ljude, da nije ‘Čoveče, ne ljuti se’?! E to, ta neverovatno gigantska, eruptivna, bar sto kilotona moćna radioaktivna laž, kad to odjekne negde izvan Srbije, čuje se i vidi do Meseca, toliko to jako detonira. A kod nas ništa, puć, brboć, mi smo oguglali, što će reći: mi smo pasivno pristali na laž, čak i ako ne verujemo u nju ne shvatamo je baš ozbiljno, pa se sve čudimo tuđem čuđenju. Uostalom, da nismo to i da nismo takvi, ne bi ni taj Vučić danas bio niko i ne bi bio ništa. Ni nama, ni Hrvatskoj, ni bilo kome između neba i zemlje.”

(Vreme, 22. 2. 2018. godine)