Većina novinara smatra da u Srbiji ne postoji sloboda medija

Slobodu medija u Srbiji pozitivno ocenjuje svega pet od 177 anketiranih novinara, a 74 odsto dalo je negativnu ocenu.

Ovo je pokazalo istraživanje „Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara“, koje je sprovela Slavko Ćuruvija fondacija, kao deo projekta “Javni novac za javni interes – podrška inicijativama civilnog društva za interes javnosti”, koji zajedno realizuju BIRN, NUNS i SĆF uz podršku Evropske unije. Istraživanje je juče predstavila naučna saradnica Jovanka Matić, koja je istakla da je zaključak da najveće efekte na rad novinara ima uticaj izvršne vlasti. “Najčešći uticaji na slobodu medija u Srbiji dolaze od organa vlasti i političkih partija, a zatim od uredništva, a najređi su od oglašivača i vlasnika”, kazala je Matić. Uticaj vlasti na medije je naročito izražen, kako je napomenula, u kriznim situacijama i tokom predizbornih kampanja. Posledice uticaja se, po njenim rečima, najbolje ogledaju u odgovoru intervjuisanog novinara koji je rekao da se informativni program njegove medijske kuće ranije mogao opisati kao “politika, politika, politika, sport, vreme, a sada kao Vučić, Vučić, Vučić, sport, vreme”. “Istraživanje je pokazalo da je 69 odsto ispitanika trpelo uticaj predstavnika organa vlasti, 56 odsto političkih stranaka, 47 odsto uredništva, 41 odsto poslovodnih organa, 33 odsto oglašivača i 30 odsto vlasnika medija”, rekla je Matić. Organi vlasti i političke partije uticaj ostvaruju najčešće, kako je kazala, tako što odbijaju da daju informacije, izjave, intervjue, izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem u mediju, sistemski diskriminišu medij i time ostvaruju svoje političke interese. Jovanka Matić navela je citat iz intervjua s jednim novinarom koji je rekao da “ministar zove glavnog urednika ili urednika Dnevnika, zamenika urednika ili zove neko iz PR službe, nikad ne znaš ko zove, ali non-stop zovu”. “Mi u redakciji nikad ne znamo ko je taj ‘ovaj’, već samo da su zvali. Uveli su bahatost koju nije imala bivša vlast”, navela je Matić. Drugi najčešći izvor uticaja su, kako je rekla, vladajuće političke stranke, a opozicione nemaju tu moć, već su srećne kada im neko dođe da nešto zabeleži. Dodala je da je istraživanje pokazalo da najčešći oblici unutrašnje kontrole dolaze od uredništva, kao i da je 36 odsto ispitanih trepelo te uticaje. Anketirani novinari ocenili su da su najviše nezavisni mediji TV N1, “Danas”, RTS i nedeljnik “Vreme”, a najmanje nezavisni TV “Pink”,  “Informer” i RTS. A RTS se na našao na obe liste, po tumačenju Jovanke Matić, zbog toga što ima veoma raznovrstan program, pa ga ispitanici različito doživljavaju.