Vučićev strah od davljenja

Novinar Mijat Lakićević se u tekstu za Peščanik osvrće na probleme koje je Vučić sam sebi napravio, i zbog kojih je predsednik države – uplašen čovek.

“Tragična smrt Olivera Ivanovića – čije posledice u ovom trenutku nije moguće sagledati – nameće dva pitanja. Prvo je kako to da za jednog tako obrazovanog i civilizovanog čoveka (sada se posebno ističe njegovo poznavanje albanskog jezika) kakav je bio Ivanović, nije bilo mesta u Vučićevoj ‘ekipi’ za sever Kosova. Malo je verovatno da je predsednik sebi to pitanje postavio, a trebalo je. Ali jedno drugo sigurno jeste. To pitanje glasi – čemu služe svi ti njegovi bezbednjaci.

Jer to ubistvo je pokazalo da Vučić uprkos svim naporima da uspostavi kontrolu nad tim područjem, u šta je kroz sastavljanje „Srpske liste“ uložio silan novac i energiju, tu kontrolu uspostavio nije. Tražeći verne, Vučić je izgubio iz vida sposobne. Okružio se odanim, ali nesposobnim ljudima. Gašić, Stefanović, Vulin, Đurić su se pokazali potpuno neupotrebljivima. To jest, oni mogu da proganjaju opoziciju i medije, jaki su na rečima i umeju da „stostruko zagalame“, ali za tihi rad na terenu, za pažljivo prikupljanje i analizu informacija, za to nisu obučeni.

U to se Vučić sad uverio. Zato se i uplašio. I sve je očitije da je on jedan uplašen čovek. Zato valjda i viče toliko da se ničega ne boji.

Sigurno mu se stalno vraća slika onog psića pod vodom kojeg su mu pokazali u Moskvi.”

(Peščanik, 20. januar 2018)