Ponovo će nam novine izlaziti u Beču, jer ovde neće biti pismenih

Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić ističe da ne može da shvati kako niko ne razume da je uništavanje obrazovanja “najveća tragedija koja preti ovoj zemlji”.

“Kad bih ja uređivala novine, svaki dan bi bila kao činjenica objavljena po dva imena onih koji odbijaju da uđu u komisiju za pregled doktorata Siniše Malog. To ima taman toliko smisla kao da pročitate da su deca u vrtiću ostala bez ručka, jer su vaspitačice odbile da im daju ručak. To je njihov posao, oni primaju platu iz budžeta koji svi građani pune, nedopustivo je da nećete da uradite svoj posao i da preko toga svi olako prelaze. Pozovite svako jutro po jednog ekonomistu Univerziteta u Beogradu i pitajte ga zašto misli da ima pravo da neće, ko mu je dao pravo da ne radi svoj posao i kako ga nije sramota da bude profesor, da ima titulu i da neće da ispuni svoje obaveze. Razlog je u intelektualnoj korumpiranosti i stavu “neću da se zameram aktuelnoj vlasti”. (…) Onog momenta kad nestane obrazovanje u zemlji završićemo sa sedam miliona onih koji su u stanju da tri dana izgovaraju istu rečenicu jedan za drugim i da ih pri tome ne bude sramota. Kada ukinete obrazovanje, vi ste zatvorili zemlju. ‘Ajmo da na televiziji ide kajron: ‘Taj i taj je odbio da razgovara o tome i tome i on misli da nije u obavezi da se spasi ova zemlja’. Nemoguće je da niko neće o tome (obrazovanju) da razgovara. To je važnije od svih drugih tema. To je početak kraja od koga se ne možemo oporaviti.  Mi možemo sutra, i hoćemo sutra, da sklonimo gospodu Malog i Vesića i počnemo  da pravimo grad ispočetka i napravićemo ga. Ali ako se uništi obrazovanje trebaće nam 20-30 godina… Nama će ponovo novine izlaziti u Beču, jer ovde neće biti pismenih.”

(N1, 18. 12. 2017. godine)