Pošto vlast mora da trpi, onda će neko drugi kazniti nepoćudne

Kreativna direktorka komercijalnih i društveno angažovanih kampanja Nadežda Milenković u svojoj kolumni na “Peščaniku” podseća na to kako je premijerka prozvala ”razne takozvane istraživačke medije” (misleći na jedan konkretan) da samovoljno određuju ko je bliža, a ko dalja rodbina (brat je bliža! a partner ili partnerka mogu biti povezano lice!) i da “vi danas u Srbiji možete da objavite imovinu koga god vi želite”.

“Ko to može – osim vlasti koja jedina nekažnjeno ‘iskopa’ i objavi, naročito ono što ne bi smelo biti dostupno javnosti, kao što su bolnički karton ili matični broj? Pa jedino što novinari onda mogu jeste – da svedoče koliko je teško doći do podataka kad se čak i školska sprema funkcionera proglašava državnom tajnom, a institucije radije plaćaju kazne po nalogu Poverenika nego što odaju informacije od javnog značaja. A kada novinari nešto i objave, onda mogu da očekuju da će ih tabloidi javno blatiti i da će im zauvek ‘nepoznati počinioci’ obiti stan. Ali je možda najveće izvrgavanje ruglu kad premijerka – kao uostalom i predsednica skupštine, predsednik države kao i svi ostali u vlasti – posle svih izrečenih insinuacija i otvorenih optužbi, samo slegne ramenima i kobajagi pomirljivo kaže: ‘ali to je ok’, navodno poručujući time da je ovo demokratsko društvo pa vlast, eto, mora da trpi čak i kad neistomišljenici nekažnjeno rade nedozvoljene stvari. To ne samo da je ruganje jer pod jedan, ovo nije demokratsko društvo i pod dva, vlast nije trpeljiva nego je veoma osvetoljubiva – nego je i opasan poziv da, kad već vlast mora da trpi, neko drugi uzme i kazni nepoćudne.”

(Peščanik, 18. 12. 2017. godine)