Vejvoda: Razmena teritorija je realno rešenje za Kosovo

Direktor evropskog projekta u Institutu humanističkih nauka u Beču Ivan Vejvoda ocenio je da bi razmena teritorija – Preševska dolina za deo severnog Kosova moglo biti realno rešenje, ako bi na to pristali i Beograd i Priština, ali i ako bi sporazum potvrdila međunarodna zajednica – UN, EU, SAD, Rusija i ostale stalne članice Saveta bezbednosti.

On je u intervjuu “Novom magazinu” kazao da je ideja koja sada dolazi sa Kosova svojeveremno bio jedan od tri ili četiri scenarija u predlogu ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića. “U Evropi i Americi ima različitih mišljenja oko toga: jedni smatraju da je to realistično rešenje, drugi se tome protive strahujući da bi promena granica mogla da ima domino efekat u Makedoniji, Bosni itd. Međutim, prema jednom izveštaju Međunarodne krizne grupe iz 2008. ili 2009. kaže se da istraživanja pokazuju da domino efekta ne bi bilo, jer u pomenutim zemljama niko nema ništa protiv razmene teritorija ili podele ukoliko je to direktan dogovor Beograda i Prištine”, rekao je Vejvoda. On je dodao da Srbija i njeno rukovodstvo treba da se suoče sa realnošću kosovskog problema, jer je bolje da ga sami reše nego da ga rešava neko drugi, dodajući da su od 1999. političari indirektno priznavali realnost da Srbija ne vlada na Kosovu i da je pitanje uvek bilo kako to dovesti u sklad s normativnim stanjem. On je podsetio da je “Zoran Đinđić tri-četiri meseca pre ubistva izneo predlog sa nekoliko scenarija” i da je govorio da što pre treba rešiti problem Haškog tribunala i Kosova “jer su to stvari koje sputavaju Srbiju da ide bržim korakom ka EU, tada i NATO-u, i da ide u dubinske reforme” .

Podsetimo, o razmeni teritorija kao rešenju  kosovskog problema u više navrata govorio je aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On je u maju 2011. za prištinski “Zeri” izjavio da je, kako su preneli mediji, “podela Kosova jedino realno rešenje, iako se to ne sviđa ni Beogradu, ni Prištini”. “Mislim da je jedino realno rešenje da deo gde žive Srbi ostane u Srbiji, a da se drugi deo gde žive Abanci odvoji, rekao je Dačić za prištinski ‘Zeri’.” Kada su ga mnogi u Srbiji optužili da krši Ustav Srbije, Dačić je izjavio kako je pogrešno shvaćen, ističući da “nikada nije upotrebio reč podela već razgraničenje i da bi to moglo da bude rešenje o kome bi trebalo da se izjasne građani”. Međutim, on je i u oktobru 2014. izjavio da smatra da bi “podela KiM bila jedno od boljih rešenja i da bi to bilo u interesu i Srba i Albanaca”, napominjući da bi takav dogovor mogao da se postigne “na međunarodnoj konferenciji pod pokroviteljstvom EU, ali i SAD i Rusije.” On je i naredne godine ponovio stav da je “podela KiM najbrži, najbolji, najpravedniji i jedini moguć pristup rešavanju problema, za koji bi se izjasnili i Srbi i Albanci”.