Dokle će sve zavisiti od nervnih stanja jednog čoveka?

Novinar Teofil Pančić kaže da je pravo pitanje za Srbiju “vraća li se vreme u kojem neće sve zavisiti samo od nervnih stanja jednog čoveka ili se povratak Srbije u političko detinjstvo nastavlja do daljeg?”

“Brajan Hojt Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, bio je u Beogradu, rekao šta je imao i otišao dalje, a Aleksandar Vučić, njegovi saradnici i mediji Srbiju već danima razvlače na tanko i darivaju na kašičicu kako Hojtovim rečima, tako i odgovorom beogradskih vlasti.Kako predsednik Vučić najviše voli kad je sam u ulozi ekskluzivnog interpretatora sopstvenih i tuđih reči i postupaka, tako smo se i ovaj put morali ponajviše osloniti na njegov urednički izbor, a on se – po običaju – opredelio za pretežno ‘dramski’ pristup: Srbiji su, reći će predsednik, isporučeni izvesni zahtevi za oktavu višim tonom, pa je isto tako, za oktavu jače, i odgovoreno. Tako se Vučić iznova našao u ulozi koja mu najviše prija: ulozi onog ko neustrašivo brani Srbiju, kao vitez damu, od spoljnih i unutrašnjih opasnosti i pretnji, znajući, pak, bolje i od nje same šta je za nju najbolje. Posle će joj prepričati ili možda neće, kako ju je ovaj put spasao, a u međuvremenu joj preostaje da mu veruje na reč i da ne zapitkuje mnogo oko detalja.”

(Slobodna Evropa, 1. 11. 2017. godine)