Stotine hiljada demonstranata u Barseloni, blokirani putevi u Kataloniji

Na centralnim gradskim ulicama u Barseloni juče je oko 300.000 ljudi protestovalo protiv policijskog nasilja tokom zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Inače, širom tog regiona blokirani su auto-putevi i zatvorene škole, a  Barselona je “stajala” zbog generalnog štrajka sindikata. Prema izveštajima AFP na demonstracijama je učestvovalo više od 40 sindikata i udruženja, nije radio javni prevoz, a škole, klinike i muzeji bili su zatvoreni. Najavaljeno je da će se  generalnom štrajku priključiti i klubovi španske fudbalske lige iz Katalonije. Dve najveće španske sindikalne centrale, UGT i ČOO, saopštile su da neće učestvovati u generalnom štrajku, i pozvale na dijalog između katalonskih vlasti i centralne vlade, uz kritiku upućenu jednima zbog poziva na nezavisnost, a drugima zbog prekomerne primene policijske sile. Katalonci zahtevaju povlačenje nacionalne policije, a juče ujutro je 150 pripadnika nacionalne garde naterano da napusti hotel pod pritiskom meštana ili gradskih vlasti koje su za nezavisnost. Portparol policijskog sindikata rekao je da nikad nije doživeo takav progon policije kojima se fizički preti. Inače, Evropski parlament održaće danas specijalnu debatu o referendumu o nezavisnosti Katalonije. Podsetimo, katalonski predsednik Karles Pućdemon izjavio je da će ispuniti obećanje i da će proglasi nezavisnost jednostrano nakon pobede na referendumu, ističući da da prema katalonskom zakonu pobeda sa više od 50 odsto podrške znači proglašenje nezavisnosti u roku od 48 sati od dana glasanja, bez obzira na okolnosti glasanja ili odziv koji je bio manji od polovine biračkog tela.

Kako analizira agencija AP, iz ekonomskog ugla nemoguće je predvideti da li bi taj region samostalno opstao. Katalonija ima godišnji bruto domaći proizvod od oko 215 milijardi evra, najveći od svih španskih regiona i veći od Grčke, ali se značajno snabdeva iz državnog budžeta. Osim uklanjanja španskih zastava sa zvaničnih zgrada, teško je predvideti šta bi još katalonske vlasti mogle da urade po proglašenju nezavisnosti. Kako navodi AP, utisak je da je će deklaracija biti simbolična, jer Katalonija nema bezbednosne snage da postave granice, a ključne oblasti kao što su porezi, spoljni poslovi, odbrana, luke, aerodromi i železnica u rukama su španske vlade u Madridu. Španija ima dve opcije i obe bi bile “bolne”. Član 155 Ustava omogućava vladi da suspenduje, u potpunosti ili delimično, regionalnu samoupravu koja ne poštuje ustavne obaveze ili ugrožava interese Španije. Katalonija će prvo biti upozorena i ako se situacija ne promeni na Senatu će biti da odobri nove mere, što će biti jednostavno za Rahoja budući da njegova stranka ima većinu u gornjem domu parlamenta. Moguća mera koju bi Madrid mogao da preduzme jeste stavljanje regionalne policije pod špansku kontrolu. “Ekstremnija” alternativa bila bi proglašenje opsadnog stanja ukoliko bi suverenitet Španije bio ugrožen, što bi dovelo i do ukidanja građanskih prava. O tome bi se raspravljalo u donjem domu parlamenta, gde je situacija za Rahoja teža pošto nema većinu. Nijedna opcija se neće desiti preko noći, ocenjuje AP.