NATO osudio UN sporazum o zabrani atomskog oružja

NATO, čijih nekoliko članica su nuklearne sile, saopštio je da žali zbog usvajanja u UN sporazuma o zabrani atomskog oružja i ocenio da taj dokument “ignoriše” kompleksnost pretnji svetskoj bezbednosti.

Sporazum je izglasan u Njujorku 7. jula sa 122 glasa “za”, Holandija, članica NATO, bila je protiv, a jedna zemlja se uzdržala od glasanja. Potpisivanje sporazuma u UN juče je otvorio generalni sekretar Antonio Gutereš. Sporazum “ignoriše realnosti međunarodne bezbednosti koje su sve kompleksnije”, ocenilo je 29 zemalja NATO u zajedničkoj izjavi. “Kada svet mora ostati ujedinjen u susret ogromnim pretnjama, pre svega ozbiljnoj pretnji severnokorejskog nuklearnog programa, sporazum ne uzima u obzir hitne bezbednosne izazove. Tražiti zabranu nuklearnog oružja sporazumom u koji nije uključena nijedna zemlja koja takvo oružje poseduje ne može biti efikasno, neće smanjiti nuklearne arsenale, neće povećati bezbednost nijedne zemlje, i neće doprineti međunarodnom miru i stabilnosti”, navodi se u izjavi.

Članice NATO odbijaju da “podrže” tekst sporazuma i odbacuju “argumente” prema kojima je on stvorio nove “pravne obaveze” u međunarodnom pravu. Savez smatra da će biti oslabljen sporazum o neširenju nuklearnog oružja iz 1968. koji je državama dao odgovornost da smanje svoje zalihe. NATO je naveo da su zemlje članice “drastično smanjile broj nuklearnog oružja raspoređenog u Evropi” posle završetka Hladnog rata. “Osnovni cilj” nuklearnih kapaciteta je “očuvanje mira, sprečavanje nasilnih akata i obeshrabrivanje agresije. Dokle god postoji nuklearno oružje, NATO će biti nuklearni savez”, ističu u NATO-u, uz izražavanje poverenja u strategiju zasnovanu na “odvraćanju”. Nasuprot NATO, pristalice sporazuma poput Austrije, Brazila, Meksika, Južne Afrike i Novog Zelanda smatraju sporazum istorijskim korakom.