Vučić nije anomalija, nego pravilo čemerne srpske državotvornosti

Pisac Svetislav Basara kaže da bi Vučić “da postupa malo diskretnije, kao, recimo, Milo Đukanović”, ostao doživotno na vlasti, a da će ovako “u najmanju ruku prepoloviti trajanje svoje nove ere”, iako će se i ta polovina “ako se ne dogodi neko biblijsko čudo, po svemu sudeći protegnuti na najmanje deset godina”.

“Vučić, naime, kakav god bio, nije nikakva anomalija, nikakav uzurpator, nikakav kvaritelj (i pre njegove ere nepostojeće) institucionalnosti, nego je gvozdeno pravilo čemerne srpske državotvornosti koja nikada nije uspela da napravi razliku između nacije i države, patriotizma i histerije, rodoljublja i koristoljublja, a pošto je nekih razlika ipak moralo biti, one su se svele na razliku između četnika i partizana i Partizana i Zvezde. Otuda je razumljivo da u takvom pretpolitičkom ambijentu, najveću ‘prohodnost’ imaju podnarednički tipovi iz, kako se to kaže, svih oblasti javnog i kulturnog života, pa ako vam se čini da je život nepodnošljiviji nego u vreme JexS-ove ere – a objektivno jeste – opustite se i u granicama svojih skromnih mogućnosti uživajte u kakvim-takvim blagodatima sadašnjice jer će budućnost – opet kažem, ako se ne dogodi biblijsko čudo – biti crnja i gora. Proviđenje (ili za ateiste-istorija) ljudskim društvima ne daje šansu svakih deset godina, nego jednom, najviše dvaput u veku; Srbija je tu šansu dobila dvehiljadite i tu šansu nije (i to u rekordnom roku) prokockao niti upropastio Vučić nego oni kojima je data, a koji je – skupa sa svima nama – nisu bili dostojni.”

(Danas, 14. 9. 2017. godine)