Isključivanje tona zbog Vučićeve kuknjave

U uvodniku za novi broj nedeljnika “Vreme” glavni urednik ovog lista Dragoljub Žarković piše da je “najzad otkrio jednu sličnost sa Vučićem”: 

“Najzad sam pronašao jednu zajedničku tačku s Aleksandrom Vučićem. I ja isključujem ton. Samo što ja to najčešće radim kada govori predsednik Srbije, a on je ton isključio zbog komentatora Radio-televizije Srbije koji ga je iznervirao jer je, po Vučićevoj proceni, navijao za fudbalsku reprezentaciju Hrvatske, a ne za nogometaše Rusije.

Zbog službenog puta, srpski predsednik Aleksandar Vučić propustio je prvo poluvreme fudbalske utakmice Hrvatska – Rusija. Drugo je, po sopstvenom priznanju, gledao ‘bez tona’ zbog, kako kaže, navijačkog izveštavanja javnog servisa. On je navijao za Rusiju.

Motivi oko isključivanja tona su nam isti. Ne mogu da slušam Vučićeve navijačke govore koji sadrže toliko samohvalisanja, kuknjave, ironičnih poskočica, zanimljive geografije, poznavanja prirode i društva i svakog drugog preterivanja (a posebno statističkog) da mu nijedan fudbalski komentator nije ravan. Brže-bolje potražim na daljincu ono dugme na kome piše ‘mute’, ali slaba vajda od toga – ono što propustim ujutru dočeka me uveče. Takav mi posao.

Posebno grozničavo tražim dugme za isključivanje tona kad vidim da je u sviti i onaj nesretni Drobnjak koji je navodno direktor Puteva Srbije ili tako nešto, jer osećam transfer stida kad Vučić počne javno da ga propituje i, s oproštenjem, da ga podjebava. On mu dođe kao neka omiljena meta.

Smeta mi i intimiziranje, kao kad kineskog ambasadora naziva ‘brat Li’ i lepo se vidi da je čoveku neprijatno, ali i njemu je – ambasadoru, ne Vučiću – takav posao, pa trpi čovek.” 

(“Vreme”, 12. jul 2018)