Ovaj sistem bez greške favorizuje sve beznačajnije, a sve gramzivije

Novinar Teofil Pančić osvrnuo se na izbor novog ministra finansija.

“Ko su, dakle, ljudi koji upravljaju državom i njenom administracijom, ‘javnim sektorom’ najšireg spektra, i svim drugim ključnim, strateškim resursima ove zemlje? U poražavajuće velikoj većini, anonimusi i ljudi bez ‘lika i dela’ – ‘bez svojstava’, rekao bi Robert Muzil – čija je jedina, ali dovoljna prednost pripadnost vladajućoj partiji i široj kasti ili njenim važnijim opsluživačima, te dovoljno visok ‘kreditni rejting’ kod Aleksandra Vučića. S tim da se od njih, naravno, očekuje da visinu tog kreditnog rejtinga održavaju bespogovornom lojalnošću, makar i po cenu sukoba sa zakonom, ili bar vlastitom savešću, tamo gde je od nje još nešto preostalo. (…) Siniša Mali ovde je, dakako, samo metafora, ni prvi ni poslednji, ni bolji ni baš jako upadljivo gori od mnogih pre, za vreme i posle njega. Sistem namešten da bez greške favorizuje sve beznačajnije, sve gramzivije i sve neizbirljivije, to jest ljude s minimumom stvaralačke biografije i maksimumom pragmatičnog ‘poznavanja prirode i društva’, a sve na račun onih koji imaju i volju i znanje da rade u autentičnom javnom interesu (koji dakako da niko nije vlastan da u potpunosti definiše i monopoliše, ali ipak nije naročito teško znati šta nikako nije u javnom interesu), funkcioniše sjajno i sve bolje, u društvu u kojem se, gle, sve drugo raspada. Koincidencija? Ne, nego jedna nužna, neizbežna obrnuta proporcionalnost.”

(Slobodna Evropa, 29. 5. 2018. godine)