Izađimo na ulicu da nam više nijedna institucija ne završi tamo

Karikaturista Dušan Petričić govorio je o problemu galerije “Grafički kolektiv”, koja mora da se iseli iz svog prostora na Obilićevom vencu, u kome će, prema pisanju medija, ubuduće biti palačinkarnica.

“Kvalitetna roba, koju umetnici mogu da ponude, više nije dovoljna. Otimači traže mnogo, mnogo više. Traže najvrednije dobro koje ova ili svaka druga profesija može da ponudi – moral, čestitost, dostojanstvo, čast. Kakav fantastičan materijal za trgovinu. I neki među nama, moderni, pragmatični, vešti, racionalni, ponosni na to što se brzo i vešto prilagođavaju novim okolnostima, trampiše tu svoju neprocenjivu vrednost za ime na avionu, za nove teatarske prostore, za izdašno plaćene filmske projekte, za internacionalne festivale, za konkursne nagrade, za direktorske pozicije, za članstvo u kreativnoj industriji, za sve što im tanane umetničke duše zažele. A svi ostali, nesnađeni, ko im je kriv – u ambis, u mulj, u zaborav. Ljudi iz, i oko ovog prostora, koji se zove ‘Grafički kolektiv’, koji 70 godina opstaje na talentu, zanatu, moralu, poštenju i pameti – nisu bili skloni da trguju tom najvrednijom robom i zato su sada pred tihim odumiranjem. A trebalo je samo glasno pohvaliti ili podržati neke prevare, neke lopovluke, neke idiotizme, neko prostačko divljaštvo nad zdravim razumom. Nažalost, sve je više među nama onih koji bi rado trgovali onom najvrednijom robom i koji su odustali ili od pameti ili od poštenja. Neka sami odaberu koja im opcija više prija ili manje smeta. Još je više onih koji u time ne vide neki ozbiljan problem i veruju da svoje ćutanje i pristajanje nikada neće morati da objašnjavaju svojoj deci. Zaboravili su da se društvo i sistem u kome živimo najbolje brani unutar sopstvenih profesija. Svakog ugroženog lekara, sudiju, profesora, oficira, inženjera, i, naravno, umetnika, solidarnost kolega će najefikasnije odbraniti. Svest o tome mogla nas je sačuvati od ove teške pošasti i najezde pomenutih razbojnika i tragičnog moralnog i svakog drugog sunovrata. Nedaleko odavde, niz Dositejevu, još jedna galerija pati od iste smrtonosne bolesti. Galerija ‘Haos’ predmet je hladnokrvne nebrige ili, ako hoćete,  hladnokrvne osvete. Mislite li vi, umetnici, i vi ljubitelji umetnosti, da će Deda Mraz jednog dana vratiti i jednu otetu ili izgubljenu instituciju? Sve što nam otimaju možemo samo ozbiljnošću sačuvati ili vratiti. Nadam se da ste svesni da se Beograd već jako dugo i ozbiljno bruka. Galerije će nam se naći na ulici. Ako niste primetili, i nama je tamo mesto. Odavno! Izađimo na ulicu da nam više nijedna institucija ne završi tamo. Prestanimo sa nepodnošljivom komocijom zatvaranja očiju i okretanja glave. Deda Mraz ne postoji. Moja generacija, i ona malo ispred i iza nje, najodgovornija je za užas koji nam se događa. I baš zbog tog osećanja dužna je da nešto uradi. Odlučno i odgovorno. Naši potomci, čast izuzecima, već su dovoljno uskraćeni za obrazovanje i sećanje i teško će se izboriti sa ovom prostačkom bandom. Uz to, nepošteno je od njih očekivati rezultate, ako mi nismo uradili svoj posao. A nismo, sram nas bilo! Samo da dodam onima kojih se to tiče, dabogda im preseo svaki zalogaj palačinke koji budu u ovom prostoru pojeli.”

(Galerija ‘Grafički kolektiv’, 28. 5. 2018. godine)