Žrtve osiromašenog uranijuma i žrtve osiromašenog društva

Glavni urednik nedeljnika “Vreme” Dragoljub Žarković prokomentarisao je to što se posle skoro dvadeset godina od NATO bombardovanja “država setila” da formira komisiju koja će ispitati posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom na zdravlje stanovnika Srbije, posebno na porast broja obolelih od kancera.

“I u domaćoj stručnoj javnosti podeljena su mišljenja o tome, ali je Skupština Srbije, odnosno njeni poslanici, bila jednoglasna oko formiranja te komisije, uz blage primedbe da to liči na još jednu političku jeremijadu s ciljem da se narod prevodi žedan preko vode. Ali, niko normalan ne može da bude protiv tog zahvata jer je u duhu tradicije, običaja, pa i morala, da se saučešće sa žrtvama pokazuje, pa ćemo dobiti još jednu komisiju arheološkog tipa. Ona će, naime, na iskopinama relativno davne prošlosti pokušati da dokaže da je porast broja obolelih od malignih bolesti direktna posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom. Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva, uključujući tu čak i decu na koju se prenosi svaka bolest iz sveta odraslih. Pravičnije bi i, čini mi se, društveno opravdanije bilo da se formira neka komisija koja bi istražila sve uzroke povećanog broja obolelih od kancera i tu bi se osim tog uranijuma, ako se dokazi nađu, našlo i sirotinje, totalne nebrige o zdravlju nacije, zapostavljanje često i minimalnih ekoloških standarda i sijaset drugih zala, ali bi izostala mogućnost plasiranja targetirane političke poruke, a i videlo bi se da je car go i da na siromaha ide svaka bolest.”

(Vreme, 17. 5. 2018. godine)