“Demokratija u Srbiji već četiri godine u padu”

Demokratija u Srbiji već četvrtu godinu beleži pad, a pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama, od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti.

Ovo je pokazao novi godišnji izveštaj “Zemlje u tranziciji”, o stanju demokratije u bivšim komunističkim državama, organizacije  “Fridom haus”. Izveštaj kojim je obuhvaćeno 29 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije, pokazao je da je zabeleženi pad demokratije u posmatranim zemljama najveći od pokretanja projekta 1995. godine. Situacija je pogoršana u 19 od ukupno 29 zemalja, među kojima je, već drugu godinu, više konsolidovanih autoritarnih režima nego konsolidovanih demokratija. Srbija je, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu “polukonsolidovanih demokratija”, ali je sa ukupnim skorom od 3,96 (na skali 1 do 7, pri čemu je 1 najbolja ocena) najlošije ocenjena u toj grupi. Kada je reč o Balkanu, u izveštaju se ocenjuje da je demokratija napredovala od 2005. do 2010. godine, ali je sada u opadanju, sa izuzetkom Makedonije, nakon obećavajuće promene vlasti u toj zemlji. “Disfunkcionalni institucionalni aranžmani” koče napredak BiH i njeno približavanje EU, dok su Srbija i Crna Gora među osam zemalja kojima vladaju “osobe s neformalnom moći koja prevazilazi njihove mandate”, navodi se u izveštaju. “Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija”, navodi se u izveštaju i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara. U izveštaju se dodaje i da iako je EU (u novoj strategiji proširenja) izdvojila Srbiju i Crnu Goru kao “predvodnike” u procesu pristupanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja da učvršćuje vlast. Prošle godine Vučić se “rokadom” prebacio iz premijerske u predsedničku fotelju, a potom odabrao novog premijera sa ograničenom vlašću. Kako se ocenjuje u izveštaju, takvi manevri podrivaju ustavni poredak i nezavisnost institucija vlasti u zemlji. Slovenija je jedina bivša jugoslovenska republika koja je svrstana u kategoriju “konsolidovanih demokratija”. Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija, zajedno s Albanijom, svrstane su u “tranzicione vlade ili hibridne režime”. Najbrojnija je grupa zemalja koje su ocenjene kao “konsolidovani autoritarni režimi” –  Rusija, Belorusija, Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan, Azerbejdžan i Jermenija (9).