Pobeda italijanskih populista i poraz demokrata

Nijedna od tri glavne partijske grupe u Italiji nije osvojila dovoljno glasova na parlamentarnim izborima da sama formira vladu, a rekordan broj glasova u nedelju dobile su populističke partije koje su nekada smatrane marginalnim, pokazuju preliminarni rezultati izbora.

Prema tim podacima, 37 odsto dobila je koalicija desnog centra, u okviru koje je antiimigrantska i evroskeptična partija Liga osvojila 18 odsto, a Napred Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija 14 odsto. Pokret “Pet zvezda” samostalno je dobio najveću podršku, 31 odsto glasova, a koalicija levog centra predvođena Demokratskom strankom, premijera Matea Rencija osvojila je oko 23 odsto i priznala je poraz. Politika pokreta “Pet zvezda” ne uklapa se u tradicionalni politički spektar levog ili desnog krila. To je antiestablišment, evroskeptični i antiimigracioni pokret koji se zalaže za zaštitu životne sredine. A lider Lige Mateo Salvini izjavio je da je koalicija desnog centra na izborima osvojila “pravo da vlada“ Italijom i da će voditi sledeću vladu, a da će njegova partija predvoditi desni centar pošto je osvojila više od partije Napred Italija. Prema dogovoru Berluskonija i Salvinija, ako osvoje većinu, premijera će birati onaj ko osvoji više glasova.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je „u ovoj fazi oprezan“ što se tiče rezultata italijanskih parlamentarnih izbora, ali je ocenio da je Italija očito pogođena izbegličkom krizom. S druge strane, zvanična Nemačka izrazila je nadu da će Italija, i pored toga što niko na izborima nije dobio stabilnu većinu, formirati stabilnu vladu. Inače, na ovim izborima prvi put je primenjen novi, mešoviti izborni sistem koji je usvojen 2017. godine i nazvan “Rozatelum” po šefu poslaničke grupe demokrata u Donjem domu parlamenta Etoru Rozatu koji je radio na nacrtu zakona. Time je zamenjen stari izborni zakon “Italikum”, koji je važio samo za Donji dom parlamenta. Donji dom italijanskog parlamenta, odnosno Predstavnički dom ima 630 mesta, od kojih se 232 bira većinskim izbornim sistemom, 386 proporcionalnim, a preostalih 12 mesta namenjeno je za političare za koje glasaju Italijani koji žive u inostranstvu. Slična podela je i u Gornjem domu, odnosno Senatu, sa 102 člana koji se biraju većinskom izbornim sistemom, 207 proporcionalnim, a šest senatora biraju Italijani iz inostranstva.