“Pogoršana atmosfera u kojoj rade novinari u Srbiji”

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks ocenio je juče da je u Srbiji ozbiljno pogoršana atmosfera u kojoj rade mediji, i da ima sve više pretnji i napada na novinare protiv kojih se vode i “kampanje blaćenja”.

On je na kraju četvorodnevne posete Srbiji zaključio da je atmosfera u kojoj rade novinari mnogo lošija nego što je bila prilikom njegove prethodne posete 2015. “Protiv novinara se vode kampanje blaćenja, političari novinare nazivaju izdajnicima, plaćenicima i stranim agentima”, rekao je Muižnieks, istakavši da je za njega ključno da se nađu osobe koje prete i napadaju novinare. Komesar SE rekao je da je uvideo da u stavu o slobodi medija postoji ogroman jaz i polarizacija između vlasti, i civilnog sektora i medija. To se delom može objasniti time što su novinari “frustrirani rezultatima dijaloga” s vlastima, rekao je Muižnieks i dodao da novinari žele da vide rezultate svog angažovanja u dijalogu, kao i uticaj svojih predloga na dokumente i ponašanje vlade. To se, međutim, naveo je, ne dešava u dovoljnoj meri. Podsetivši da je prilikom posete pre više od dve godine bio zadovoljan uvođenjem projektnog finansiranja medija, istakao je da je sada čuo mnoge kritike tog sistema zbog netransparentnosti dodele sredstava. Čuo je i da oni koji dobijaju sredstva, ne poštuju uvek novinarski etički kodeks i ne rade u javnom interesu. Muižnieks je napomenuo da privatizacija medija nije završena i da je dovela do većeg stepena nesigurnosti u medijima, koji su u Srbiji u posebno teškoj situaciji, ne samo zbog ekonomske krize, nego i zbog mera štednje i privatizacije. Komentarišući status  novinske agencije “Tanjug”, on je rekao da je “u demokratiji problematično postojanje državnog vlasništva u medijima”. “Svuda vidim dosta propagande, čak i u komercijalnim medijima, tako da nam takva propaganda nije potrebna i u državnim”, kazao je Muižnieks.

Pohvalivši rad poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, komesar SE naglasio je da on olakšava rad istraživačkih novinara, ali da je pristup informacijama i dalje otežan. Takođe, on je kritikovao Vladu Srbije što ne poštuje preporuke poverenika, a Skupštinu Srbije što ne razmatra njegove izveštaje. “Jedan od načina da se poboljša stanje je da vlada na sistematski način odgovara na upozorenja objavljena na platformi SE za zašitu bezbednosti novinara. Reagovanje na upozorenja bio bi znak dobre volje s njihove strane, i moglo bi da pomogne da se izgradi most između vlade i skeptičnih poslenika medija”, rekao je Muižnieks, napominjući da je Vlada Srbije do sada odgovorila na svega četiri od 12 upozorenja objavljenih na platformi Saveta Evrope.