Potresi na berzi u SAD, gubici u Aziji i Evropi

Vrednost akcija na američkog berzi oscilirala je juče, nakon ranijih gubitaka u Aziji i Evropi i najvećeg pada ključnog američkog indeksa Dau džonsa u jednom danu, u ponedeljak.

Kako se ističe, indeksi su se oporavili, pa ponovo pali, pre nego što su se stabilizovali tokom dana. Inače, u ponedeljak je zavladala panika na Vol Stritu kada je glavni indeks drastično pao nakon višemesečne berzanske euforije o kojoj se predsednik SAD Donald Tramp redovno pohvalno oglašavao. Industrijski indeks Dau Džons naglo je pao u drugom delu dana i u manje od sat vremena prešao pragove od 500, 1.000 i 1.500 izgubljenih bodova.  Nakon manjeg oporavka pred kraj dana, na kraju je pao za 4,60 odsto. Tehnološki indeks Nasdak pao je 3,78 odsto, a S&P 500, koji čini petsto najvećih kompanija izlistanih na berzi u SAD  – 4,10 odsto. To se dogodilo na dan kada je Džerom Pauel preuzeo dužnost guvernera američke centralne banke, koju je dotad obavljala Dženet Jelen, jedina žena na toj dužnosti. Bela kuća je saopštila da je “uvek zabrinuta kada vrednost tržišta pada”, ali je portparol, govoreći o “kratkoročnoj fluktuaciji tržišta”, napomenuo da je američka privreda i dalje “veoma snažna” i “ide u dobrom smeru”. Stopa nezaposlenosti u SAD trenutno je na najnižem nivou u poslednjih 17 godina, a rast BDP-a se u 2017. ustalio na 2,3 odsto.

Velike gubitke zabeležili su glavni berzanski indeksi na azijskim tržištima – japanski “Nikei” u jednom trenutku je izgubio sedam odsto vrednosti, da bi na kraju trgovine gubitak bio pet odsto. Slično je prošao i indeks “Hang Seng” na berzi u Hong Kongu, koji je pao za nešto više od pet odsto, što je najveći gubitak od avgusta 2015. godine. Ozbiljne gubitke pretrpeli su i indeksi u Australiji i Južnoj Koreji. U Evropi, londonski FTSE 100 pao je za 2,6 odsto, nemački DAX za 2,3, a francuski CAC 40 za 2,4 odsto. Ističe se da je berza zbog gubitaka prošlog petka i u ponedeljak izgubila oko hiljadu milijardi dolara vrednosti. Analitičari navode da zbog stabilnijeg tržišta rada i rasta zarada, investitori strahuju od veće inflacije i mogućnosti da američka Centralna banka poveća kamatne stope brže i više nego što je to bio slučaj prethodnih godina.