“Mediji, trolovi i hakeri – novo oružje Kremlja”

Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, Bregzita ili katalonske krize, Kremlj je optužen za mešanje u te događaje, a širi se strah od novih oružja Moskve – hakera, internet “trolova” i medija koje kontroliše, ocenjuje agencija “Frans pres” (AFP).

Naime, prve optužbe pojavile su se 2016, posle hakerskih napada na servere američke Demokratske partije, a višestruko su umnožene posle izbora Trampa, s navođenjem brojnih alata korišćenih za interese Rusije. AFP navodi da su pored “nezaustavljivih” ruskih hakera, koji rade za tajne službe u okviru sajber-ratovanja, sada na delu i televizijske reportaže, članci na internetu i viralne objave na društvenim mrežama u kojima se objašnjavaju stavovi Moskve i prikazuju manjkavosti i igra na podele u zapadnim demokratijama. Kako se ističe, Madrid je zabrinut zbog “manipulacija” koje su tokom katalonske krize stizale iz Rusije, britanski analitičari u Bregzitu vide znake ruskog uticaja, a raste strah od mešanja u izbore – od Nemačke do Francuske. Kremlj odgovara da su to “histerične”, “smešne” i “neosnovane” optužbe koje se hrane u “rusofobnoj” klimi. Naglašava se da je Rusija, shvatajući da je izgubila “medijski rat” tokom kratkotrajnog sukoba s Gruzijom, u leto 2008, učinila mnogo na razvijanju svoje “meke moći”. Najviše je uloženo u razvijanje medija na više stranih jezika: televizije “Raša tudej”, koja je postala RT, i agencije “Sputnjik”. Te dve medijske ruke Kremlja u inostranstvu; piše AFP, imaju zvanični cilj da predstave tačku gledišta Moskve, pre svega u spornim temama, kao što su Sirija ili Ukrajina. Tokom 2014. u ruskim medijima se saznalo za još jedno, veoma tajno, oruđe uticaja – “fabriku trolova” u Sankt Peterburgu. Zvaničnog imena Agencija za istraživanje interneta, ovo društvo, koje je prema pisanju medija povezano s obaveštajnim službama, održava hiljade lažnih naloga na društvenim mrežama da bi putem njih uticalo na javno mnjenje. U prvo vreme korišćeni za ciljeve unutrašnje politike, “trolovi” su, prema nekim izvorima, od 2015. preusmereni na stvaranje nesloge u SAD, predstavljajući se kao pristalice jedne ili druge strane, čak organizujući proteste ili šireći lažne informacije na internetu.

Zasad, međutim, moć ruskog uticaja i kapaciteti su ograničeni. Prema nekim američkim zvaničnicima, suma koju je Rusija potrošila na sadržaje vezane za američke izbore minoran je u odnosu na ukupno potrošena sredstva u tu svrhu. Na primer, Rusi su pre i posle izbora na reklamiranje postova na “Fejsbuku” potrošili 100.000 dolara, dok su Hilari Klinton i Donald Tramp platili 81 milion dolara.