Ekstremni govor u svakoj četvrtoj vesti

Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti.

Ovo je zaključak juče predstavljenog istraživanja “Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji”. Navodeći da su analizirani tekstovi u 16 štampanih, elektronskih, onlajn i agencijskih medija, od maja do septembra, direktorka Centra za nove medije “Liber” Tatjana Vehovec kazala je da su ekstremne vesti irelevantne, a da izazivaju negativne emocije, uzbunjuju javnost i služe kao sredstvo političke propagande. “Prikupljeno je 36.960 medijskih objava od kojih je 9.436 tekstova sadržalo neki element ekstremnog govora. Najveći deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici Hronika, koju sledi rubrika Zabava i što je posebno interesantno, Vremenska prognoza”, rekla je Tatjana Vehovec. Prema njenim rečima, ekstremni govor u rubrici “Hronika” karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje i senzacionalistički narativi. “Noseće reči u takvim vestima su pakao, užas, horor, panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju, a socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zločine i stvaranje iluzije o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika”, navela je Vehovec. Ona je dodala da je od ukupnog broja vesti sa ekstremnim sadržajem, mizoginija u 25 odsto tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15 odsto tekstova obuhvaćenih analizom.

Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da u medijima u Srbiji postoji “šuma vrlo alarmantnih izveštaja”. “To nisu vesti, iako imaju takvu formu. U njima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi narativi generišu neutemeljeni strah među građanima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu političku i propagandnu poruku”, naveo je Kišjuhas.