Kontinuitet brutalne “diferencijacije”

Osvrnuvši se na nedavnu vest da se, 17 godina nakon petooktobarskih promena, ponavlja suđenje Dragiši Blanuši po tužbi Mirjane Marković, novinar Dimitrije Boarov piše da “entuzijasti Miloševićevog režima, pogubnog za Srbiju, ne samo da ne odustaju od namere da ga kad-tad rehabilituju nego da su oni i dalje aktivni i uticajni po čitavoj vertikali državne infrastrukture”:

“Ponavljanje ovog bizarnog sudskog postupka ne bi zasluživalo neku širu pažnju da se stalno ne susrećemo s mnoštvom dokaza da su i druge, ne sudske već društvene i naučne presude Miloševićevom režimu do danas ostale nerazumljive, nemušte i nerazgovetne, a da istovremeno neki od njegovih ’patenata’ za učvršćivanje i očuvanje vlasti i dalje imaju široku primenu i sigurnu prođu iako je još sveže sećanje na to kako su i koliko ti patenti unazadili Srbiju.

Jedan od tih izuma je i uspostavljanje praktičnog monopola vlasti u informativnom sistemu, koji je od tobožnjeg političkog pluralizma u Srbiji napravio karikaturu, ali, dakako, nije sprečio petooktobarski bunt 2000. godine, koji je Miloševića uklonio sa vlasti. Međutim, kontinuitet brutalne ’diferencijacije’, boljševički patent koji je Milošević preuzeo iz staljinističkog arsenala, opstao je, pa valjda otuda većina onih koji su se prošle nedelje osvrnuli na tridesetogodišnjicu famozne 8. sednice CK SKS iz 1987. godine i danas govori da ta sednica još nije okončana.”

(Novi magazin, 28. septembar 2017. godine)