Priča o “Goši” je priča o Srbiji

Profesor Pravnog fakulteta “Union” Mario Reljanović na “Peščaniku” piše da država – uprkos tvrdnjama sa vrha – ne da nije učinila sve za radnike “Goše”, već nije ni ono što je morala po zakonu, pošto nije moguće da u organizovanoj zemlji “poslodavac ne isplaćuje zarade i ne uplaćuje doprinose svim radnicima, a da pri tom nijedan državni organ na to ne reaguje godinama”.

To je, kaže Reljanović, moguće “samo u državama koje vladavinu prava hijerarhijski smeštaju na začelje, daleko iza interesa ljudi na vlasti i interesa krupnog (i svakog drugog) kapitala – koji se, gle čuda, često sumnjivo preklapaju.”

“Priča o Goši je priča o Srbiji. Goša je privatna fabrika (uskoro će sve u Srbiji biti privatno; uostalom i vlast se ponaša kao privatni vlasnik države) čiji radnici nemaju šta da jedu, ne primaju zarade, nemaju overene zdravstvene knjižice, a sve to zbog nezakonitog ponašanja poslodavca koji je, mrtav hladan, izneo sav svoj ‘ekstraprofit’ iz zemlje i sada kaže kako je Goša za njega – gotova priča. Ovo je scenario u kojem mogu da se pronađu mnogi zaposleni i mnoga preduzeća, koja su doživela sudbinu Goše (i propala) ili koja konstantno žive pod tim teretom izgledne propasti, do koje će doći ako je to po volji velikog gazde.”

(Peščanik, 30. avgust 2017)