Fiskalni savet: EPS među najvećim zagađivačima u Evropi

Fiskalni savet je ocenio da nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu, sa projekcijom za 2021. i 2022. godinu, ne predviđa da se povećaju investicije javnih preduzeća koja su pod kontrolom države, a pre svega u Elektroprivredi Srbije (EPS), gde pada proizvodnja i zbog čega se smanjuje privredni rast zemlje.

“Zbog višegodišnjeg nedovoljnog investiranja pala je proizvodnja električne energije u termoelektranama EPS-a, pa je neophodno da ta kompanija znatno poveća ulaganja u proizvodne kapacitete i zaštitu životne sredine”, naveo je Fiskalni savet u Mišljenju o toj strategiji. Ta kompanija bi, kako je istaknuto, trebalo u narednih šest godina da proizvede dodatnih 5.000 gigavat-sati električne energije ili 15 odsto sadašnje proizvodnje. Investicije su, prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, neophodne zbog zamene zastarelih postrojenja, predviđenih za gašenje do kraja 2023. godine. On je ocenio da bi EPS do kraja 2025. godine morao da investira najmanje tri milijade evra u izgradnju novih i rehabilitaciju postojećih elektrana i u smanjenje gubitaka tokom prenosa energije. “EPS mora da investira najmanje 800 miliona evra u zaštitu životne sredine, jer je najveći zagađivač u Srbiji i među najvećim u Evropi”, navodi Fiskalni savet u oceni strategije Vlade Srbije. Ta investicija bi morala da se završi do kraja 2025. godine, kako bi se ispunili nacionalni i evropski propisi u oblasti zaštite životne sredine, pa je neophodna izgradnja postrojenja za odsumporavanje, sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za tretman otpadnih voda. Dodaje se da su “termoelektrane na ugalj u Srbiji dospele u sam vrh termoektrana koje najviše zagađuju vazduh u Evropi. “U 2016. godini u Evropi je sumpor-dioksid najviše emitovala termoelektrana Kostolac B (Srbija), na drugom mestu je Ugljenik (BiH), na trećem termoelektrana “Nikola Tesla” A u Obrenovcu (Srbija), zatim Kakanj (BiH), pa Kostolac A (Srbija), a na šestom mestu je termoelektrana “Nikola Tesla” B u Obrenovcu (Srbija)”, navedeno je u analizi nacrta strategije. Srpske termoelektrane nisu na dobrom glasu ni kada je reč o emisiji praškastih materija, pa je prema podacima iz 2016. godine, na prvom mestu bila elektrana Kosovo B (Srbija), na trećem mestu je Kolubara A, zatim termoelektrana “Nikola Tesla A”. Prema oceni Fiskalnog saveta ta kompanija je sada jedva profitabilna, a da bi finansirala tolike investicije mora da sprovede reforme i smanji, pre svega troškove za plate jer su prosečne previsoke i oslobodi se viška zaposlenih, poboljša naplatu isporučene struje i smanji tehničke gubitke prilikom prenosa energije. Neophodno je, kako se ističe i da se smanje ili potpuno ukinu uplate u budžet u koji je od 2015. godine uplaćeno 250 miliona evra, umesto da je taj novac usmeren u investicije. Kada se, kako je naveo Fiskalni savet, reše unutrašnje neracionalnosti treba povećati cenu struje. Petrović je u oceni strategije naveo da “reformski koraci koji se preduzimaju od 2014. godine u toj kompaniji, a među kojima su popis imovine, smanjenje broja zaposlenih bez sistematizacije, što je povećalo, a ne smanjilo troškove i neki koraci ka svojinskoj transformaciji, ne odgovaraju veličini problema”. Jedini suštinski zaokret je, kako je naveo Fiskalni savet, što struju sada plaćaju “Železnice Srbije”, RTB Bor, “Železara Smederevo” i “Galenika”, ali da “to nije zasluga reforme EPS-a”.