Brnabić samo iskazuje spremnost da se približi stadijumu Nikoga i Ničega
Novinar Teofil Pančić kaže da “jedini razlog što u ove dve godine gledamo bizaran nastup Ane B. u karakternoj roli premijerke jeste činjenica da je raniji formalni, a sada samo stvarni premijer poželeo – iz svojih razloga – da se preseli u za njega verovatno udobnije predsedničke odaje (gde je, protivno Ustavu ali sukladno stvarnosti, preselio i stvarnu, izvršnu moć), a da u isto vreme ostane i tamo gde leži ustavna moć, za svaki slučaj”.
“Nikad ne znaš da nekome, ma koliko lojalan bio, ne bi mogle, ako dođe stani-pani, da padnu na pamet neke ideje. S Anom Brnabić takva je mogućnost svedena na mikronski nivo: prva ministarka baš rado i često ističe kako ne poseduje ama baš nikakvu personalnu i autonomnu političku težinu, kako je sve što ima zapravo delegirana moć i kompetencije, a sve to joj je iznajmljeno od Vrhovnog Bića, koje svojom imovinom i dalje može u svakom trenutku da raspolaže, a i da se vrati u njeno posedovanje u punom kapacitetu. Tako da premijerka deluje kao podstanarka bez suvislog ugovora, kojoj navalentni stanodavac, i dalje u posedu ključa, ulazi u kuću kad hoće, cunja naokolo i premešta stvari, a ponekad i prespava na otomanu. A i cela zgrada i dalje osluškuje i izvršava njegovu volju. Gornja scena je dosta tugaljiva, ali nema potrebe da sažaljevate Anu B. Ona je sve, samo nije deklasirana pripadnica pauperizovanog građanstva. U pitanju je pripadnica establišmenta za koji ti niko ne ume reći kako i po čemu je establišment osim po tome što mu na razne misteriozne načine stalno dotiče neki nimalo zanemarljiv novac, ekspertkinja za koju niko ne zna da vam kaže koje je tačno područje njene ekspertize i šta je u tom području uradila za javni interes, političarka bez politike i bez (ranije ispoljavanih) ubeđenja, ali sve prilagodljivija i prilagođenija svemu onome što je učvršćuje u ‘medvedevljevskoj’ poziciji. Ne, ne želim da kažem, niti tako mislim, da je ona Niko i Ništa: ne, ona samo iskazuje spremnost da se maksimalno moguće približi stadijumu Nikoga i Ničega, čime bi ujedno postala najsavršenija senka i odraz Hazjajina-Gospodara. A vi sad razmišljajte odakle baš nama ovo dvoje i slični, i čime smo ih zaslužili. A možete i da pitate Ruse, Turke i ostalu braću za njihova iskustva.”
(Vreme.com, 2. 7. 2019. godine)
