Dronovi “Pinka” nisu smeli da lete na mitingu “Jedan od pet miliona”

Šest bespilotnih letelica koje su, prema izjavi Željka Mitrovića, vlasnika TV “Pink”, omogućile da ova televizija uživo emituje program sa mitinga 13. aprila u centru Beograda, letele su u uslovno zabranjenoj zoni letenja bez znanja nadležnih institucija, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Takav let nije u skladu sa zakonom i ugrožava bezbednost ljudi, smatraju stručnjaci. “Današnji dan je obeležio potpuni rat informacijama i mi smo se zbog toga jako dobro tehnički opremili i digli smo šest dronova u vazduh i imali kompletnu sliku ceo dan”, rekao je Mitrović. Prema snimcima koje je prikazao, dronovi “Pinka” nadletali su Skupštinu grada Beograda i Pionirski park kod Predsedništva, snimajući miting ispred Narodne skupštine. CINS otkriva da su Mitrović i ljudi koji su za njega snimali propustili da o letu obaveste Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i Direktorat civilnog vazduhoplovstva, iako bez toga nisu mogli da lete. Naime, pravila nalažu da onaj ko želi da snima iz vazduha, bilo gde u Srbiji, pored registrovane letelice i položenog testa znanja, za svaki let mora da traži određena odobrenja. Iz Direktorata, koje ima nadležnost da donosi propise i kontroliše oblast vazdušnog saobraćaja, CINS-u su odgovorili da nemaju podatke da su letelice kojima je uživo emitovan program na “Pinku” imale odobrenje za letenje, kao i da ne znaju kako su nastali navedeni snimci. “Ministarstvo odbrane je takođe uključeno u proces dobijanja dozvola, jer prema Zakonu o odbrani mora da kontroliše svako moguće snimanje i objavljivanje snimaka vojnih objekata”, navodi Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Pošto se Skupština i Predsedništvo nalaze u zoni uslovno zabranjenih letova, letelice su morale da imaju i saglasnost MUP-a. “MUP daje mišljenje, jer se u tom potezu Beograda nalaze objekti koje štiti Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, koja je deo Direkcije policije”, objašnjava Đorđević i dodaje: “Svako ko upravlja dronom u uslovno zabranjenoj zoni u Beogradu bez saglasnosti Ministarstva odbrane, MUP i dozvole Direktorata, krši zakon. Kazna za pravna lica je novčana i u rasponu je od 500.000 do dva miliona dinara”. CINS nije dobio odgovore da li su letelice imale još dve neophodne saglasnosti – MUP-a i Ministarstva odbrane. “Ipak, sve i da je ‘Pink’ nabavio potrebne dozvole, nije smeo da leti 13. aprila, jer nije obavestio SMATSA-u. Ova agencija za upravljanje vazdušnim saobraćajem usklađuje plan leta drona sa letenjem drugih vazduhoplova (aviona, helikoptera), pa je neophodno da zna ko će, kada, gde i u koje svrhe leteti. Zbog toga letači podnose zahtev za, stručno rečeno, ‘alokaciju vazdušnog prostora’, bez koje ne mogu da lete. Podaci SMATSA-e i Direktorata pokazuju da za taj dan nije tražena alokacija vazdušnog prostora za deo ispred Narodne skupštine, Skupštine grada Beograda, Predsedništva i Trga Nikole Pašića, odnosno mesta na kojima su, prema snimcima sa televizije, leteli dronovi ‘Pinka’. Prema listi koju je dostavila SMATSA, tog dana je samo jedna bespilotna letelica imala odobrenje da leti kod Terazija, ali ona nije snimala za ‘Pink’”, saznaje CINS.